Њен интервију за Данас пренсимо у целости.

Очекујете ли, ипак, да ће нешто од захтева опозиције за фер и поштене изборе бити испуњено, с обзиром да посланици СНС кажу да су ти захтеви ноторна глупост?

– Ви сте већ одговорили на питање цитирајући посланике режима који кажу да су захтеви за фер изборима које смо испоставили глупост. Зарад Србије, зарад нормалног живота у овој земљи било би добро да се услови за изборе промене, јер би то значило да смо пригрлили нормалност, демократски дијалог и поштовање права. Али подозревам да се та промена десити неће.

Под којим условима бисте променили одлуку о бојкоту избора?

– Једино ако би све било испуњено, од забране функционерске кампање, забране Вучићу као председнику Србије да иде у кампању своје странке и носи посланичке и одборничке листе као председник свих грађана. Треба да се определи да ли је риба или је девојка! Па онда транспарентност у финансирању кампање, улога РЕМ-а и подједнака заступљеност кандидата и странака, што укључује слободу медија, а ми смо по рангирању Фридом хауса пали на 90. место, а европска смо земља. Најлакша и најмање битна ствар је бирачки списак, али и то је услов који ће чини се једино бити испуњен. Батинаши, застрашивање, уцене и мићење ће остати и даље. Видели смо у Медвеђи. Замислите да се пробудите у земљи у којој нема више џипова без таблица и дебеловратних момака који прете или „пријатељски убеђују“. Ето то су услови. Пошто сам реална жена, мислим да тешко могу да се испуне.

Поједине опозиционе странке ће на изборе највероватније изаћи и под овим условима, уз тврдњу да су боље и две колоне опозиције него неделотворни бојкот након кога се не зна шта даље?

– Демократа сам по васпитању и убеђењу и не бих да етикетирам никог ко мисли другачије. Опозиција која мисли да изађе на изборе има право да тако мисли. И ја имам право да им кажем да греше и да ће их Вучић грубо искористити да покаже како у Србији има демократије и како све тече нормално. После ће бити маргинализовани и уништавани, као што је била уништавана и сва опозиција у последњих неколико година.

Колико повећању броја странака које ће на изборе доприносе и тврдње да су сви који изађу на изборе сарадници Александра Вучића?

– Не бих ником да лепим етикету колаборационисте режима и мислим да те прозивке нису добре. Чињеница јесте да ће Вучић креирати коалиције које треба да у Скупштини глуме опозицију. На њима је да одлуче да ли ће на то понижење пристати или неће.

Да ли је Вама јасно да ли се Вучић плаши бојкота или га прижељкује?

– То да Вучић говори данас једно, сутра друго није никаква новост. Бојкот озбиљне опозиције урушава његов демократски имиџ и с те стране му смета. С друге стране, спремио је он своје приватне опозиционаре типа Мише Вацића или Чеде Јовановића, само не знам за кога треба да их уда да би му они били опозициона сцена новог скупштинског сазива. О Шешељу не треба говорити, јер он није опозиција, он је идеолошки отац актуелног председника Србије и његове странке.

И бојкот подразумева кампању, јесте ли за њу спремни и како ће изгледати – да ли ће то бити излазак на улице?

– Бојкот мора да буде активан да би био делотворан. Треба разговарати с људима и говорити им зашто треба да се бојкотују избори. Уз бојкоташку кампању треба да и ми износимо своје политичке и економске програме везано за велика државна питања, али и питања свакодневног живота као што је запошљавање, доступност лекара, социјална питања, приватни извршитељи, демографија.

Опозиција стално објашњава да ће о бојкоту говорити идући од куће до куће, а до сада се нисте померили са друштвених мрежа.

– Треба да се активирамо и растрчимо по Србији онако како смо то радили деведесетих. Слажем се да активност на друштвеним мрежама и по славама није довољна.

Како објашњавате равнодушност грађана и према изборима, али и према протестима „1 од 5 милиона“, који се чини се вештачки одржавају? Где је нестала та енергија, да ли је отишла са обећањима „Вучић пада после 13. априла и нећемо се разићи док не падне“?

– Та су обећања изречена у жару опозиционог деловања и наравно да таква обећања није требало давати. Мислим да су људи схватили околности у којима су такве изјаве дате, па нису узели за зло што Вучић није пао, а ми смо се разишли. Ипак не треба потцењивати енергију народа. Живот је непредвидив и лако се може десити да заварничи искра која ће наћи удар у камену. Јермени су прошле године имали „плишану револуцију“, а њихов режим је изгледао „јак као земља“.

Могу ли се очекивати неки велики протести на јесен или су грађани просто одустали од борбе схвативши да све у овој земљи зависи од једног човека и да нема сврхе протестовати када његов рејтинг упркос свему расте?

– Што се Вучићевог рејтинга тиче, он је ауторитарним методама успео да маргинализује и готово уништи опозицију, а сем вашег дневног листа, два недељника и једне ТВ заузео је и монополизовао целокупан медијски простор. У таквој атмосфери јако је тешко артикулисати народно незадовољство. Људи су сведени на преживљавање, а човек који се бори да споји крај с крајем, који чува своје радно место које је често прекаријат, нема воље да буде борбен. Дакле, нема масовне глади, али тек се иде мало преко тога, довољно да умртви и отупи чула. Кад уз то не можете да чујете друго мишљење, аргументовану расправу, кад немате никог на јавном сервису, телевизијама с националном фреквенцијом да вас побуди на другачије размишљање, е онда пуштате да вас вода носи и молите се Богу да не буде горе. Србија је на бенсединима, а Вучић од те Србије на бенсединима, забринуте, уплашене извлачи свој рејтинг магарчећи несрећни народ да живи у златном добу. Те људе је деведесетих окупљао Шешељ, а сада то чини његов политички син Вучић. Он је те људе преварио тумачећи им да су на власти и да су важни, стомаке им је напунио сувим хлебом, а главе лажима.

Па ипак сви решења траже од Вучића и станари Бристола и чувари река на Старој планини и новинарка Маја Павловић.

– Сви решење траже од Вучића јер је он у Србији једина институција, пошто су он и његова камарила све остале институције уништили. Нико се ништа сем њега не пита и страхујем да ће једног дана сести у лекарски колегијум.

Недавно је јавност од психијатара затражила одговор зашто ћуте о председнику Вучићу. Ви сте психијатар?

– Правило је да се дијагнозе не дају јавно и без сагласности пацијента и ван ординације. Бирајући речи више пута смо ми као психијатри указивали на необичности у Вучићевом понашању. Његова потреба за тоталном контролом и тоталном манипулацијом, потреба за дивљењем маса у сваком тренутку и на сваком месту, нарцистичка метафора победе без противника у којој његова група мора да га бодри са „браво 5:0“ па све до 10 према 0, као и потреба да са нескривеном нетрпељивошћу и високом страшћу прогони све оне који му се супротставе, дубоко је узнемиравајућа.

Планира ли опозиција повратак у парламент, с обзиром да следи и важна расправа о буџету?

– Слажем се да су ти закони попут буџета јако важни за живот грађана. Већ три године није било расправе, јер је била угушена бесмисленим амандманима. Сада амандмана нема, али нема их од када нема опозиције у Скупштини. Плашим се да би опозиција опет била удављена амандманима и увредама, јер морам рећи да на критике и сугестије изречене бираним речима нисам добила аргументован одговор, него најчешће салву увреда.

Избори на Косову су режирани

Због чега опозиција није заинтересована ни за изборе на Косову?

– Избори на Косову су такође режирани. Инсистира се на јединству и окупљању око Српске листе. ЛЈуди се и боје. Свима је свежа успомена на судбину Оливера Ивановића, а не желе да се окупе око људи којима је Радоичић сива еминенција и алфа и омега. Са проблематичнима не могу, а имаће проблема ако изађу у својој колони. Много је агресије и пада ми на памет реченица мога оца Јована Рашковића: „Остаје велика људска нада и огроман емоционални напор да се утврди шта је човек без победа, без нарцизма, без власти, без мржње. Ако је агресија његов биолошки услов и његова онтологија, наше наде су веома мале.“

Да ли је Чешка ближа признању Косова прочитајте ОВДЕ.

Извор: Данас