Он је у тексту написаном за издање Бреакинг Дефенсе оценио да укључивање вештачке интелигенције у доношење војноих одлука може бити крајње ризично. Поготово у одлучивању о нуклеарном нападу.
Ворк не крије да је дубоко уверен да вештачки интелект не сме учествовати у контроли над нуклеарним наоружањем чиај је употреба везана „за одређене пармаетре и показатеље“.
По Ворковом мишљењу, вештачки разум у неким ситацијама би могао „безопасне факторе представити као претњу“, а то је – „узнемиравајућа перспектива“.
Он је за пример узео руски систем „Периметар“ чији би вештачки разум сеизмичку активност могао `доживети` као нуклеарне ударе, упутити одговарајући „упит“ надређеном штабу, па – не добивши на време одговор – издати наредбу за лансирање инетерконтиненталних балистичких ракета са бојевим главама...
Ворк опомиње и да војно коришћење вештачке интелигенције може имати „жалосне последице“ чак и ако није директно укључена у управљање нуклеарним наоружањем. Већ само у анализу обавештајних података и функционисање система за рано упозоравање:
„Замислите вештачку интелигенцију у командном центру кинеских стратешких снага и могућност да она – после анализе оперативних података – дође до закључка да се Сједињене Државе спремају за нуклеарни напад на Кину, па команди препоручи извођење `превентивног удара`.
Ворк је уверен да вештачка интелигенција у војној сфери може бити од користи, али да њена примена мора бити ограничена.
Посебно да не сме бити укључена у `нуклеарну сферу` јер може довести до „катастрофалног сценарија“.
Прочитајте ОВДЕ зашто су Руси позвали америчког амбасадора на постројавање.
Извор: fakti. org
