За очекивати је да ће бити одмазде. Ланчана реакција и освета могле би да уведу две земље у директни сукоб.
Будућност Вашингтона у Ираку могла би такође да се доведе у питање, а стратегија председника Трампа у региону - ако постоји - биће на тесту више него било кад пре.
Филип Гордон, који је у Обаминој администрацији био координатор Беле куће за Блиски исток и Персијски залив, описује убиство Сулејманија скоро као "објаву рата" Америке Ирану.
Кудс јединице су део иранских безбедносних служби за операције у иностранству.
Годинама је Сулејмани био кључни иницијатор ширења иранског утицаја у Либану, Сирији
Он је планирао нападе и тако учвршћивао однос Техерана са савезницима у региону.
Руке су му биле испрљане крвљу америчких држављана, став је Вашингтона. У Ирану је био врло популаран.
Практично је руководио контранападом Техерана када су им Амриканци увели санкције и када почео притисак међународне заједнице на Иран.
Тако да није чудно што је Сулејмани био на Трамповом радару, већ је питање зашто је тај напад извршен сада.
Америка је окривила Техеран за низ ракетних напада на америчке базе у Ираку. Један амерички цивил - грађевинац - је убијен током тих акција.
Међутим, раније иранске операције - напад на танкере у Заливу, гађање америчких беспилотних летелица, чак и напад на највећу саудијску нафтну компанију - прошле су без америчког одговора.
На последње ракетне нападе Пентагон је узвратио нападом на ирачку милицију, коју подржава Иран. То је довело до демонстрација и јуриша на америчку амбасаду у Багдаду.
У објашњењу Пентагона зашто је Суљемани убијен не истичу само његово раније деловање, већ додају да би његово убиство требало и друге противнике да одврати од будућих акција.
Генерал је, како се наводи, "активно разрађивао планове да нападне америчке дипломате и особље амбасада у Ираку и широм региона".
Велико је питање шта ће се даље десити.
Председник Трамп се нада да ће једном драматичном акцијом успети и да заплаши Иран и да докаже све непријатнијим савезницима у региону - попут Израела и Саудијске Арабије да Америка и даље може да покаже зубе.
Ипак, тешко је замислити да то неће наићи на снажан одговор Техерана, чак и ако то не буде одмах.
Могу ли америчке трупе у Ираку бити следећа мета Ирана?/Реутерс Могу ли америчке трупе у Ираку бити следећа мета Ирана?/Реутерс У Ираку има око 5.000 америчких војника и они су очигледно могућа мета. Такве циљеве су Иран његови и савезници гађали у прошлости. Напетости у региону ће порасти.
Нема сумње да ће се то одмах одразити на цену нафте.
Америка и њени савезници тражиће начине да се одбране. Вашингтон је већ послао мало појачање амбасади у Багдаду. Ако буде потребе, појачаће војно присуство у региону.
Исто тако је могуће да ирански одговор буде асиметричан - не само удар за удар. Могли би да заиграју на карту подршке коју имају у региону - преко савезничких трупа које је оснивао и изградио управо Сулејмани.
Могла би, на пример, да уследи нова опсада америчке амбасаде у Ираку, што би ирачку владу довело у тешку позицију и довело у питање тамошњи ангажман америчких трупа.
То би даље могло да доведе до демонстрација на другим местима и буде оправдање за нове нападе.
Напад на команданта јединица Кудса била је јасна демонстрација америчких војних и обавештајних способности. Многи у региону неће жалити што је преминуо, али да ли је то био најмудрији потез Трампа?
Колико добро је Пентагон припремљен за неизбежне последице? И шта нам овај напад говори о читавој стратегији Трампа у региону? Да ли се она на било који начин променила?
Постоји ли нова нулта толеранција према операцијама Ирана?
Или је председник само одстранио команданта ког је без сумње сматрао "веома лошим човеком".
Америка да престане са злоупотребом силе! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
