Пише: Ђорђе П. Мамула
Према Уставу Црне Горе, као и у другим цивилизованим државама, црква (верске заједнице) је одвојена од државе. Међутим, изгледа да се тамо држави неодваја од цркве. Напротив, чини се, да би се држава сјединила са црквом и створила нову. Те замисли се тешко уклапају у Православно канонско право. Али, ако власт Бога доживљава као конкурента и теновине су могуће.
Из „Апела 88“ би један део потписника, могао да састави половину некадашњег Председништва СФРЈ и да нам објасни шта је са тим наследством које су тако великодушно оставили на увид и оцену будућим генерацијама. Наиме један од потписника је последњи председник Председништва СФРЈ Стјепан Месић.
Његова изјава у сабору октобра 1991. je гласила: "Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема, и хвала вам лијепо."
После доношења „Декларације о положају и имену хрватскога језика“ 1967, Месић ју је јавно осудио у говору пред Сабором, где је њене састављаче прозвао као: „политичке диверзанте који разарају темеље Југославије“.
Месић јеиначе подржао МАСПОК,масовни националистички покрет или пак национални. Због организације покрета осуђен је на годину дана затвора.
Врло је позната њењгова изјава „даСрби могу однијети у Србију само блато коју су донијели на опанцима“.
Посредством Европске заједнице,Месић је ипак постао председник Председништва СФРЈ.
Један од његових бисера гласи:
„Хрвати су два пута побједили у Другом свјетском рату. Први пут 10. 4. 1941. када су прогласили НДХ, а други пут, јер су се 1945. нашли са савезницима за побједничким столом.“
Месић је средином јануара 2009, објавио да би он у случају да Република Српска одржи референдум којим би се нарушио Дејтонски споразум, послао војску у Републику Српску а посебно у коридор око Брчког, да пресече БиХ. Председник Србије Борис Тадић је врло отворено оценио да су изјаве Стјепана Месића претња по безбедност региона и ратно хушкање и најавио да ће то изнети пред Савет безбедности УН, док је нови председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио да слање војске у суседну земљу нeће битиполитика.
Невладина организација „Кроација либертас“ је јануарa 2011. против Месића поднела кривичну пријаву за говор мржње у средствима јавног информисања, као и за подстицање на рат и ратне сукобе. Један од разлога за тужбу је и Месићева изјава 8. фебруара 2010. године у којој је нагласио да ће да пошаље Војску Републике Хрватске да нападне Републику Српску, у случају да се становништво Републике Српске на референдуму изјасни за независност.
Уједно Стјепан Месић је имао мању улогу усташког официра у филму: „Не окрећи се сине“, Бранка Бауера.
Недавно је Месић изјавио и да је Јасеновац био само радни логор.
Jедан од потписника (који није био члан Председништва) је и Будимир Лончар, министар спољних послова у влади Анте Марковића. Од 2004. до 2010. године, био је саветник председника Републике Хрватске Стјепана Месића.
Будимир Лончар 1979., је именован у Вашингтону, САД, гдје остаје до 1984., што је било јако важно у процесу стицања хрватске независности. Поникао је у ОЗНИ И УДБИ.Био је шеф задарске УДБЕ. Године 1966.г. је држава оценила да је државна безбедност била сила изнад друштва.
Сматран је ”хрватским кадром” у федералној влади Анте Марковића. Први хрватски председник, Титов омиљени генерал Фрањо Туђман га је подржао на тој функцији и обилато користио Лончарове информације.
Врло битним ће се показати Лончарово лобирање на седници Савета безбедности УН-а 25. септембра 1991., којем је председавала Француска. Без те седнице не би дошло до рада Бадинтерове комисије и признања хрватских граница. Лончару је на томе честитао и сам Туђман.
Раиф Диздаревић из БиХ био је официр ОЗНЕ, па службеник УДБЕ, потом прелази у спољне послове, службује у амбасадама Југославије и на крају постаје предесдник Председништва Југославије.
Богић Богићевић, био је члан Председништва државе, а 1990.г. изабран је за председника Савета за заштиту уставног поретка. Спречио је изгласавање ванредног стања марта 1991.г., после побуне грађана 9.03. 1991.г. а против Милошевића. Ипак, половично Председништво је завело ванредно стање. Тенкови су прво изведени на Београд, када су се демонстранти већ повукли са улица.
И четврти, Милан Кучан.
Занимљиво да после дугог бављења политиком још нису стигли све да кажу. Такође није јасно када су та четворица политичара говорила истину : онда или сада, онда или сада, у потписаном „Апелу 88“.Читали су извештаје тајних служби као колективни шеф државе, њих осморица. И? Када су се повукли са функција у земљи се почело дешавати оно што је само за њих писало у строго поверљивим извештјима служби. Шта су урадили? Зашто су остајали на функцијама до последње, иначе велике плате? Чуди, да нису рекли да смо сви одговорни.
Зар оставка и за њих није била морални чин? Ако су већ били толико немоћни, пред војном камарилом која је од 1970.г. преузела власт исплаћујући Титу и месечну плату председника. Нису могли да се договоре ко ће последњи угасити светло. Толико су били подељени. Надживели су своју политику и сад би још нешто да кажу. Нису више на власти, нема више вожње службеним мерцедесима, а службене лимузине су најјефтиније. Нема више персонала у њиховим кабинетима, ни секретарица, ни кабинетске кафе уз читање јутарње штампе, летовања на Брионима, великих станова и једне плате на руке, а друге на рачун.
Вероватно и да је Војска преузела чвршће власт после масакра у параћинској касарни 1987.г., који је по свему судећи остао без судског епилога, а пред Осму седницу септембра те године. После тога генерал Никола Љубичић је постао неуспешна копија пољског генерала Војћеха Јарузелског до НАТО бомбардовања.
У интервијуу ТВ Н1, политиколог, докторанд на ФПН, Бобан Стојановић, истиче као да одговара потписницима „Апела 88“: „Не верујем у сукоб председника Црне Горе и Србије Мила Ђукановића и Александра Вучића, постоје сумње да су читава ситуација и тензије које су настале закуване у једној кухињи - Бебе Поповића, који је политички саветник и Ђукановића и Вучића“, каже политиколог Бобан Стојановић. "Не могу да тврдим да је све инсценирано, време ће показати, али има основа да се тако мисли“, додаје. Каже и да популистима у региону када затреба скок рејтинга, они распирују међунационалну мржњу.
Председник Републике Србије Александар Вучић одлучио је да не иде у посету Црноj Гори. О посети је разговарао и са патријархом српским г. Иринејом. Током дана је добио благослов патријарха, а сутра ујтру су се договорили да ипак неоде, јер је Митрополија била изгледа и неумољива и убедљива.За то време у Црној Гори се из дана у дан одржавају протести против тек усвојеног Закона о слободи вероисповести, а у Београду је спаљиванa заставa Црне Горе на јарболу Амбасаде те државе.
"У неки суштински сукоб Вучића и Ђукановића не верујем, постоји поприличан број ствари које их спаја, верујем да лично имају изузетно добре односе, када смо их виђали на неким међународним скуповима, имали су прилично срдачан однос. Не постоје те званичне посете, међутим, да ли су уопште и биле потребне", упитао је Стојановић у Новом дану.
"Мени говори та теза, ако је Беба Поповић медијски саветник и једноги другог, верујем да ради два посла одједном са овим - јача позицију Мила Ђукановића, а са друге стране, знамо да постоје везе између Бебе и Вучића. Можда је све закувано у једној кухињи, да би се решила два ударца. Иду избори и тамо и овде, не бих искључио ту опцијиу, теза постоји, не могу да тврдим да је све исценирано, али време ће показати да ли је тако, а има основа да се тако мисли", нагласио је Стојановић.
Он наводи и да у Црној Гори постоји језички, етнички и верски расцеп између оних који се изјашњавају као Црногорци и оних који за себе кажу да су Срби.
Немачки лист „Шпигл“ домеће да протести због Закон о слободи вероисповести у Црној Гори не јењавају. Притом се не ради само о црквеној имовини: председник Ђукановић свесно подстиче сукобе, оцењује Шпигел у тексту под насловом „Милови трикови“.
„Али у земљи влада велико незадовољство због његове корумпиране и феудалистичке владавине. Вероватно је то разлог због којег тај стабилократа ових дана демонстрира да без њега Црној Гори прети хаос“, оцењује новинар Кено Ферсек у тексту за интернет издање немачког магазина Шпигел.
Нови Закон о слободи вероисповести прописује да цркве у Црној Гори морају пружити доказ о власништву над зградама и земљиштем које су поседовале пре 1918. године. Без доказа, тој имовини прети експропријација. „Та одредба је превасходно усмерена против утицајне Српске православне цркве у држави, а којој припада већина верника у Црној Гори“, пише Шпигел.
„Српској православној цркви ће бити тешко да пружи доказе о власништву многих старих имања, јер су модерни катастри у региону углавном уведени тек после 1918. Иако су међународна тела попут Савета Европе изричито затражила од црногорске владе да закон структуира у конструктивном дијалогу, са свима који су погођени, контроверзна одредба је ипак задржана у у закону.“Закључује „Шпигл“.
Барски бискуп је закључио да је спорни Закон о слободи вероиспвести донет за време благих дана. Света столица је истакла да је споменути закон неприхватљив.
Епископ Јоаникије је навео да не може држава да ствара цркву и да је то противно Црквеном праву. Јасно је да ни Краљ Никола није могао да Уставом из 1905.г.,крунисан у Дечанима, предвиди да је Црква аутокефална. Аутокефалност се добија од виших црквених власти или форума, а не од државе.
Венецијанска комисија, или како гласи пуни назив, Европска комисија за демокртију путем права је саветодавно тело Савета Европе, које се бави уставним и изборним правом, је оценила да је Закон споран. Та комисија даје савете у оквиру надлежности државама чланицама Савета Европе, а само чланство је претпоставка да је држава демократска.
Митрополиту црногорско-приморском је упућена је последња опомена.
Министарство спољних послова у Русији оцењује да је црногорски закон ’напад на јединство православља’“, наводи се на крају текста који објављује Шпигел.Иначе и Кнежевина и Краљевина Црна Гора је била на буџету Царске Русије.
Цитирани Бобан Стојановић је у емисији ТВ Н1 рекао да ће на крају Црна Гора изгубити спор пред Европским судом у Стазбуру.
Прочитајте ОВДЕ шта је патријарх Иринеј поручио црногорским властима.
Извор: Правда
