„Српска ситуација у Републици Српској Крајини, када Хрватска проглашава оцепљење од СФРЈ, и подршка српске и федералне власти је веома слична ситуацији на Јужном Кавказу у време распада СССР - једино су сукоби Јермена и Азера почели раније, још 1987. године
„Карабах је покрајина која је од касне Антике насељена Јерменима, али је под Турским царством променила етничку структуру и насељена је Азерима."
Република Српска Крајина била је непризната државна формација настала на простору Хрватске за време рата у бившој Југославији, на територији Баније, Лике, Кордуна и Северне Далмације.
Гајић каже да је област за кратко време мењала административне управљаче.
„Формирањем СССР, Карабах је испрва био сматран делом Јерменије, али је накнадно донета одлука да буде аутономна област у оквиру Азербејџана - да би се на тај начин примирило локално азербејџанско становништво.
„Током 1980-тих година, Јермени пишу петиције Москви и жале се на дискриминације, притиске при запошљавању јер су Азери бројем надвладали."
Ипак, Гајић указује и на једну важну разлику - пре свега, у уставним оквирима.
„По совјетском Уставу, аутономне области имале су могућност издвајања из федералне јединице у којој се налазе, што Устав СФРЈ није дозвољавао - дозвољавао је само право на изјашњење конститутивних народа.
„Албанци на Косову и Метохији нису имали статус народа него народности - када је Бадинтерова комисија констатовала распад Југославије, нико није оспоравао да је Косово и Метохија аутономни део Србије, а сецесија је извршена међународном интервенцијом, осам година касније", појашњава Гајић.
Шта су руски ратни репортерипронашли у Нагорно-Карабаху, погледајте ОВДЕ.
Извор: Би-Би-Си на српском
