Први рат за Нагорно-Карабах је трајао од фебруара 1988. до маја 1994. између Републике Азербејџан и већинских Јермена из Нагорно-Карабаха уз подршку Републике Јерменије.
На референдуму који је одржан у Нагорно-Карабаху већина гласача је гласала за припајање Јерменији, док су референдум бојкотовали Азери Нагорно-Карабаха. Како се распад Совјетског Савеза приближавао, почели су све насилнији сукоби између Јермена и Азера, што је довело до етничког чишћења са обе стране.
Проглашење независности Азербејџана од Совјетског Савеза увело је овај регион у још већи конфликт. Као што је Азербејџан прогласио независност од Совјетског Савеза, јерменска већина у Нагорно-Карабаху гласала је за отцепљење од Азербејџана и прогласила непризнату Републику Нагорно-Карабах.
Као резултат сукоба, расељено је чак 230.000 Јермена из Азербејџана и 800.000 Азера из Јерменије и Карабаха.[35] Руским посредовањем потписано је примирје у мају 1994. године.
Интересантна чињеница о Азерима је та, да они своју историју гледају кроз историју Турске или Османске Империје, чиме себе поистовећују са Турцима.
Као и у сваком рату, пропаганда игра значајну улогу. Тако се у првом сукобу у Нагорно-Карабаху појавио азербејџански постер, делимично одрађен у соцреалистичком стилу, на којем је приказан азерски војник са пушком у руци и полумесецом и звездом на капи, са натписом '’Устани, турски сине!'’. Исти плакат је недавно приказала Фејсбук страница Збирка пропагандних постера.
"Устани, турски сине" - постер Азера из рата за Нагорно Карабах који је у трајао од 1988 до 1994. године.
Posted by Збирка пропагандних постера on Понедељак, 12. октобар 2020.
Како је Азербејџан напао територију Јерменије, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
