Након две недеље борби и стотина жртава у сукобу између Јерменије и Азербејџана, постигнуто је примирје. Одлука је донета у Москви, где су на позив Кремља дошли шефови дипломатија две земље које су заратиле пре две недеље.
Улога Русије је одлучујућа у региону Јужног Кавказа. Бивше совјетске републике имају блиске везе са Москвом. Русија са Јерменијом има споразум о одбрани, у овој земљи има војну базу, а са Азербејџаном одржава добре политичке односе и продаје му оружје. Али за разлику од Јерменије која је сиромашна, Азербејџан је богат нафтом и гасом што му даје већи маневарски простор када је у питању Русија.
Кремљ је издејствовао дипломатско решење, али обнављање сукоба показује да се споразум о прекиду ватре не поштује. Примирје које је ступило на снагу у недељу прекршено је већ следећег дана. Портпарол Кремља, Дмитриј Песков, позвао је две стране да поштују споразум постигнут у Москви и прекину сукобе у Нагорно-Карабаху, где обе стране оптужују једна другу за кршење примирја.
Османски снови Реџепа Ердогана
За Русију је важно да се ситуација смири, јер се у рат од почетка умешала Турска, која је ушетала је у руско „двориште“ не да би изазвала сукоб који није у њеном интересу, већ да би проширила зону утицаја, на простору на коме се некад простирала Османска империја.
Овај потез Турске је у складу са неоосманском спољном политиком Реџепа Ердогана. Турски председник је још 2012. године изјавио да је „опчињен духом који је покренуо освајање Османског царства“ и да Турска „мора да иде свуда где су били наши преци“. Ердоган се окренуо од запада и усмерио ка јачању турског утицаја у региону, на Блиском истоку, где учествује у рату против Курда и на Јужном Кавказу, где подржава Азербејџан.
Русија, која више од сто година контролише ситуацију у Јужном Кавказу, не жели да допусти ширење турског утицаја. Није, дакле, у питању само сукоб око Нагорно-Карабаха, који је нерешив јер се ова област насељена Јерменима налази на територији Азербејџана, те свака страна тврди да јој припада, већ однос снага регионалних сила.
Без Турске не би дошло до обнављања сукоба, сматрају коментатори, јер је турско оружје, нарочито дронови, било одлучујуће у војним дејствима Бакуа у Нагорно-Карабаху на почетку сукоба.
За разлику од Ердогана, који сања о ширењу геополитичког утицаја, Путин не жели да обнови Совјетски савез. Циљ Русије је да заштити сопствену територију, изгради регионалну економску сарадњу и да се ослони на савезничке режиме. Турска није део овог стратешког пејзажа.
Уздржаност Москве
Сукоб између Јерменије и Азербејџана је један у низу сукоба који потресају бивши совјетски простор тридесет година након пада Совјетског савеза.
Разлози нису исти иза протеста у Белорусији, где опозиција тражи смену Виктора Лукашенка, рата око Нагорно-Карабаха, постизборног хаоса у Киргистану који траје од 5. октобра и украјинске кризе.
Ова жаришта се, међутим, одвијају у руском дворишту, у земљама са којима Русија има трговинске и војне споразуме, где има војне базе и политичке интересе.
За разлику од Украјине 2014. године, када се Русија умешала у сукоб и анектирала Крим, Кремљ је уздржан у овим новим кризама.
У Белорусији је Москва подржала Александра Лукашенка, али без превише ентузијазма и без слања помоћи белоруском председнику, који је на власти од 1994. године и са којим руски председник Владимир Путин има сложене односе, засноване на заједничким интересима.
Русија није подржала једну страну у сукобу око Нагорно-Карабаха, иако је војни савезник Јерменије, као што у Киргистану није подржала ниједног од претендената за председника.
Москва је обазрива јер не жели да дође до ширења сукоба и продубљивања нестабилности у суседству, што би могло да се одрази и на ситуацију у самој Русији. Превирања у бившим совјетским републикама нису усмерена против Москве, али би могла да угрозе руске интересе.
Убијено преко 30 џихадиста у руском ваздушном нападу! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: demostat.rs
