Пише: Ђорђе Мамула
Урсулa вон дер Лајен, председницa Европске комисије, изјавила je да до ширења ЕУ неће доћи за низ година. Ништа није ново рекла и о томе се више размишља. Нема приче о добијању датума. Према писању ЕУ штампе, корупција на годишњем нивоу тамо износи 120 милјиарди евра на годишњем нивоу. Мирослав Лајчак, високи функционер ЕУ је подсетио да је прошло време када су и како су Бугарскa и Румунијa примљене у Унију. Овде добро знамо да су ушле због тога што се граниче са Русијом, а препрека није била и то што је Бугарска имала 150 нерасветљених професионалних убистава. За такве државе је некадашња социјалистичка Југославија била Европска Унија.
У Хрватскoj, по пријему у ЕУ живнула је десница, положај Срба је и даље тежак, ризичан. Хрватска није отворила поглавље о правосуђу, дакле без реформи правосуђа je примљена у ЕУ. Једним делом у Хрватској је мање више на делу „усташтво са људским лицем“. Године 1997.г. Славко Голдштајн је о Хрватској написао кљигу „1941. година која се враћа“. И једним делом се вратила. Немачки полтички разлози и корист су довели до пријема Хрватске у ту фамилију. А и ко да се супростави Немачкој, у тадашњој и садашњој равноправности.
У Словенији, чланици ЕУ, највећа мањина, Српска, није призната као мањина. Италија има јаку десницу која је по доласку на власт одмах хтела министарство унутрашњих послова. Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка (Вишеградска група, од 1.маја 2004.г. су у ЕУ) са својим владама неподсећају на ЕУ из бољих времена Де Гола, Вили Бранта, Черчила или Бруна Крајског. У економском погледу су иза богате Словеније и имају статус побуњеника.
Евро је од почетка политички пројекат, а не финансијски. Такође је све јасније да Шпанију не разбија Каталонија, већ евро. А и у еврозони је све теже.
Данас бар половона држава ЕУ које би одлучивале о пријему других у ЕУ, па и Србије, неиспуњавају услове које су испуниле у тренутку пријема.
До јучерашња Црна Гора Мила Ђукановића је близу приближавања вратима ЕУ. Није била препрека ни то што је у последње две године америчка ДЕА, нагло постала успешна. Заплењено је неколико товара кокаина на Атланском океану, како је о томе писала домаћа штампа, али и штампа у ЕУ. Онда је пре неколико месеци опозиција у парламенту Црне Горе приметила да више нема новца у државној каси. А литије су увелико текле не само као велике, дневне, поворке верника са молитвама и црквеним заставама, већ и као вид пасивног отпора који власт није сломила, али је зубе поломила, да парафразирам Његоша.
Демократски фронт је изнео податке о мега криминалу за последњих 30 година у Црној Гори али су услови за ЕУ били испуњени.
Против Закона о слободи вјероисповјести и својој бојазни је проговорио херцеговачки Хоџа;
Мајк Помпео у свом извештају;
Извештај Стејт дипартмента;
Васељенски патријарх:
Папа;
Правна служба Скупштине Црне Горе;
Онда је било више приговора поводом литија и Богослужења у храмовима широм Црне Горе, као и говора Митрополита црногорско приморског, захумског и скендеријског господина Амфилохија Радовића и епископа никшићко- будимљанског, господина Јоаникија, да је у Црној Гори на делу Православна Џамахирија, мрачни средњи век, деловање попова који преузимају власт.
Лајош Текеш, протестански епископ се побунио против румунских власти тврдеће да је њему заповедник Бог и да га власт не може иселити. Сукоб са влашћу је довео до већег броја погинулих протестантских верника и он је победио. Постао је посланик, као епископ у Народној Скупштини Румуније, настављајући политику одвајања Трансилваније од Румуније као лидер радикалних мађарских сецесиониста. Године 2013. је био потпредседник европског парламента, што би могао бити пример за углед.
Енглеска краљица је истовремено и поглавар Англиканске цркве. Шведски краљ је такође и поглавар шведске Протестанске цркве, док је председник Француске дели верски престо са Урхијевским бискупом.
У погледу мешања Србије у унутрашње односе у Црној Гори, ваља подсетити да се Мило Ђукановић јавно хвалио да је бар три власти у Србији сменио: Ђинђићеву, Коштуницину и Тадићеву, а алудирао је на Томислава Николића у разговору са Александром Вучићем, да би неко из Шумадије могао бити председник Србије. Други кандидат је био Борис Тадић.
Да се не говори о томе да је Вукашин Мараш поставио црногорске обавештајце по Србији, јер је својевремено тај занат испекао у Ауто Мото Савезу Југославије.
Ето, ови дани и стање ствари.
Доктрина несврстаних у контексту новог Хладног рата! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
