Пише: Бошко Јакшић
Технологија је осмишљена и давно разрађена, али бих ипак да убацим по који клип у државну дробилицу која тако ефикасно меље колективну меморију да афере од прошле недеље звуче бајато.
Не треба олако забораву препустити срамоту која се догодила Војномедицинској академији кад су се под скалпелом режима нашли начелници две клинике и једног института. Понижавајућа операција је, као и све сличне, обављена без анестезије. Наживо.
Троје професора, а говори се о укупно седам начелника, по свему судећи је смењено јер су потписали иницијативу „Уједињени против ковида”, отворено писмо влади у којем се критички преиспитује рад Кризног штаба за борбу против ковида. Због губитка поверења у јавности тражи се његова смена. Иницијатива 350 лекара прерасла је у удружење грађана, које је потписима подржало готово 3.000 њихових колега.
То што су се доктори дрзнули да критикују одабрану групу коју на сва уста хвали Први епидемиолог, Први вирусолог, Први инфектолог, Први пулмолог Србије – њен председник и најученији грађанин ове земље – није могло да прође некажњено. Грех је неопростив у режиму који не подноси било какву критику, била она стручна или добронамерна.
Како, сем огољеним реванишизмом, објаснити да су дојучерашњи „хероји” у које се власт клела постали неподобни само због потписивања једног прогласа који нема никакав политички садржај, већ на основу знања и искуства упозорава на начин на који се водила борба против пандемије?
„Нисмо ми у племенском друштву”, одговорио је у то време Златибор Лончар на питање да ли ће потписници бити санкционисани. Испаде да је министар дао квалификацију друштва у којем живимо: осветнички ће се обрушити на лекаре које и Хипократова заклетва обавезује да раде у најбољем интересу народног здравља.
Нехумано, нељудски, нецивилизацијски. Поново хоће да нас праве будалама. Зар неко заиста верује да су начелници са ВМА смењени због „организацијске промене у складу с потребама Војске... а у оквиру којих ће бити извршена бројна померања кадра”, како стоји у образложењу Министарства одбране? Зар је „кадар” за смену начелник Клинике за ургентну медицину ВМА, професор из тима који је крајем прошле године лечио председника Србије?
Јесте, пошто је стручно знање мање важно од политичке непослушности, како власт доживљава „побуну” звану „Уједињени против ковида”. Таквог удара на стручност није било ни у једнопартијском систему Брозове Југославије.
Ко је истински убеђен да смене у Општој болници у Новом Пазару немају везе с петицијом 37 доктора специјалиста за хитну смену директора, кога сумњиче да је својим одлукама довео до тога да се ковид разгоропади? Шта је сврха прављења списка потписника у Лесковцу? Сетимо се докторке са ГАК-а која је дала отказ како би избегла мобинг. Да ли је већ заборављено притварање новинарке која је текстом сведочила о стању у Клиничком центру Војводине?
Оркестрирано застрашивање. Одмазда и обрачун у који је уграђена васпитна порука утеривања страха: овако ће проћи свако ко се усуди да критикује непогрешиву власт.
Тако су, уз разне притиске и уцене, почеле и смене оних којима се, у знак захвалности за титанску борбу против вируса корона, по Србији увече аплаудирало са тераса.
Обавезни смо да не ћутимо. Да се не дичимо неком правдољубошћу, поносом и храброшћу, а сами себе лажемо тонући све дубље у слепило и глувило. Софокловске трагедије дешавају са на наше очи. Срамота ме је свих тих ћутача, колико год да их је.
Срамота ме је и лекара-ћутача, који свакако не морају да се слажу с налазима својих колега-потписника, али се не питају кога то скалпел власти сече. Заборављају да ће сутра и они доћи на ред ако било шта зуцну.
Срамота ме је и свих оних које као марву изводе да бране Јутку или да се солидаришу с директором наменске из Лучана, оних који у страху за запослење беже од елементарне солидарности с оцем погинулог младића.
Срамота ме је свих који се више баве Вучићевом хоклицом из Беле куће него размештањем доктора које ће сутра на одговорним местима заменити безбојни партијски послушници без трунке професионалног ауторитета.
Зашто Војни синдикат наводи да је смена начелника „још једна потврда да у систему одбране влада насиље, политичка диктатура и једноумље, које спроводи нико други него одлазећи министар Александар Вулин”, кад сви знамо да министар и не покушава да сам нешто смисли, већ је ентузијаста у комбинезону и чизмама који се искључиво дичи праћењем стопа свог Врховног команданта.
Страх ме је да ме сутра лече специјалисти попут Вучића и Вулина после завршетка двонедељног курса.
Министар Лончар се после два месеца чекања и више захтева коначно смиловао, па је јуче (касно за овај текст) одржан састанак с „неподобним лекарима” на тему: однос министарства према потписницима „Уједињени против ковида”.
Очекујем објашњење и истину. Како је то мало вероватно, лекари нека штрајкују, а Београд би сутра требало поново да изађе на улице. Да стане иза смењених лекара. Да се солидарише у отпору самовољи која у својој осионости више не зна за границе.
Власт коју предводи Зоро-председник доследно гради систем у којем не постоји ни елементарна толераниција другог мишљења. Чак ни у науци, која не би постојала без сучељавања различитих тумачења теорије и праксе. Оваква Србија је светлосним годинама далеко од толеранције, без које нема демократије.
Како је самопроглашено Косово добило излаз на море, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
