Садашњи контигент те земље на Косову чини 38 људи са два транспортна хеликоптера Ми-17 и штабним официрима. Загреб је укључен и у развој такозваних Косовских снага безбедности (КСБ) кроз рад НАТО тима за везу и саветовање (НАЛТ).
- Наш контигент би до почетка 2021. године требало да броји 145 припадника. Чекамо да се донесе одлука свих оних институција у Хрватској које морају донету ту одлуку...Ми имамо већ доле нашу ваздухопловну компоненту, војно-обавештајну компоненту и национални елемент подршке - изјавио је командант Хрватске копнене војске генерал Борис Шерић на вежби "Способност 20".
На тој вежби одржаној прошлог месеца оцењивана је и обученост моторизоване чете који би требало да буде упућена у КФОР. Она ће 2021. године бити у статусу спремности за покрет (станд бај).
Аналитичар портала Обрис Игор Табак наводи да још није извесно да ли ће Загреб повећати свој контигент на Косову и Метохији 2021. јер та тема још није дошла пред парламентарну процедуру.
- Хрватска није једина НАТО држава која тамо учествује и то није активност која би у Хрватској будила неку посебну пажњу и емоције. Таква мисија је уједно и битно мање опасна од, рецимо, Авганистана - додаје он.
Портал Обрис подсећа да за додатно ангажовање око 100 хрватских војника треба обезбедити подршку Владе, ресорног скупштинског одбора и парламента али и процењује да је то нешто што би, по свему судећи, „морало да се догоди до краја године".
Уколико Загреб буде појачао контигент у терористичкој творевини Косово то би значило прикључивање тренду јачања присуства регионалних војски у тој мисији. Оне сада имају знатан удео у односу на укупну бројност КФОР-а која износи 3.419 људи.
Мађарска у тој мисији има 418 војника, Словенија 271, Грчка 119 и Румунија 53 и Црна Гора једног официра. Најновији контрибутор је Северна Македонија која је на Косово 17. октобра упутила 44 војника. Будимпешта је већ раније исказала амбицију да преузме руковођење КФОР-ом и ојачала бројност контигента.
Загреб би повећаним ангажманом у лажној држави добио додатну референцу у оквиру НАТО и могућност да у условима нискоризичне мисије какав је КФОР унапреди капацитете прилагођене потребама Алијансе.
Хрватска иначе од раније има веома развијене односе са властима у Приштини у области безбедности, пре свега на плану обуке и школовања, а на тај начин додатно се унапређује и обавештајно делоање у региону.
За разлику од Србије која се због војне неутралности налази ван безбедносних механизама, Хрватска тако настоји да додатно учврсти своју позицију у регионалним оквирима, у оквиру сарадње коју већ има са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Северном Македонијом.
Руски бомбардери и ловци опипавали америчку одбрану. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: balkansec.net
