Бивши амерички амбасадор у НАТО-у и некадашњи специјални изасланик те земље за Украјину Курт Вокер сматра да је народ у Црној Гори на изборима 30. августа рекао да жели промене, али да оне не значе подржавање просрпске или проруске политике. У разговору за Побједу, Вокер истиче и да се Запад неће мешати у формирање нове владе, али ће, како каже, новој већини појаснити да класификовани, тајни подаци морају остати исто то и под новом већином.

У тексту који сте недавно објавили, питате се може ли црногорски европски идентитет да преживи демократију? Због чега у овом тренутку постављате то питање?

Зато што се мора разјаснити оно што смо чули од неких партија које учествују у формирању владе.

Прво, разумљиво је да после 30 година, колико је ДПС био на власти, људи желе промену и то је природно за демократију. У исто време, неки опозиционари из нове већине, исказују ставове који су веома другачији од путање којом иде Црна Гора, много више просрпски, много више проруски, скептични према НАТО-у. Разумео сам да је договорено да нема повлачења из НАТО-а, али чињеница да се то и поставља као питање је забрињавајућа.

Црна Гора је била веома успешна у последњој деценији, приближавајући своју економију европској, постајући чланица НАТО-а, реформом безбедносног сектора. Упркос томе, нормално је да људи данас желе да се влада промени, али надам се да промена владе неће значити корак уназад у ономе што је добро урађено – грађење европског идентитета и интеграција са остатком Европе.

Очекујете ли, ипак, да ће ове партије бити доминантније од овога о чему говорите?

Не верујем, зато што мислим да јавност није тако оријентисана. Мислим да генерално мишљење јавности, или најмање 2/3 људи, макар младих је веома проевропски оријентисано и не мислим да се то може променити. Верујем да ће они покушати да буду доминантни у политичком смислу, јер желе да буду на власти, желе да држе ДПС што даље од власти и да ураде све што могу да постигну јединство у тој коалицији.

Људи су гласали за те партије, јер су жељели промјене, јер су уморни од ДПС-а, а не због тога што нужно подржавају просрпску или проруску политику. Мораћемо да видимо. Ако Демократски фронт направи отклон од проевропске политике и приближи се српској и руској, мислим да ће бирачи направити отклон од њих.

Верујете ли да ће Запад имати утицај на формирање нове владе у Црној Гори?

Не, не мислим то. Видели смо да људи на Западу, у САД и ЕУ су подржали изборе, стрпљиво чекају формирање нове владе, поштујући резултате избора, тако да не мислим да ће бити било какве директне интервенције кад је у питању формирање нове владе.

Оно што мислим да се може иза сцене је појашњавање новој коалицији да у неким областима, посебно у националној безбедност, обавештајним службама, војсци, зато што је Црна Гора чланица НАТО-а, морају поштовати сигурност класификованих података и свако непоступање по томе, нанело би огромну штету црногорском ангажману са НАТО, чак и на билатералном нивоу са другим државама, ако би Русија или Србија чак биле у позицији да имају приступ сигурносним службама у Црној Гори.

Али да ли је опасно за Црну Гору ако се Запад, а под тиме мислим и на ЕУ, НАТО и САД, држи по страни?

Јесте. Мислим да ангажман САД на Балкану, који сада имамо, подршка демократији у Црној Гори, али верујемо да је даља сарадња са ЕУ и НАТО веома важна и важно је да се она настави. Да ЕУ и САД и друге европске државе наставе да буду ангажоване. Нико не гледа негативно на Црну Гору нити на нову владу, нити ико има разлоге за то, зашто би…

У свом извештају, навели сте да је СПЦ била укључена у политички живот у Црној Гори. Ипак, Европска комисија то није нотирала у свом извештају, макар не на тај начин. Зашто?

Не могу да говорим у име ЕК зашто то нису урадили, али сам веома пажљиво пратио улогу СПЦ на овим изборима. Говорење људима да гласају против владе, а да гласају за ДФ, предвођење на литијама, и прављење проблема око Закона о слободи вероисповијести, које је, сматрам било пренаглашено. Мислим да је фер имати демократску дебату о томе што је одговарајући закон о религији, али мислим такође, да ако сте европска земља, природно је да имате верску заједницу која је регистрована у складу са законом. Знам да је постојало неслагање и у делу који се односио на имовину, то је нешто што Влада није добро искомуницирала, мислим да су то морали боље да ураде. Нико не предлаже промену сврхе коришћење црквене имовине. СПЦ може да настави да је користи, нико не предлаже одузимање ичега. Нема тога.

Разумем да су људи забринути за црквену имовину, на неки начин, али на Влади је било да објасни да се не ради о томе.

Били сте амбасадор при НАТО-у. Што мислите, како ће НАТО гледати на могућност да можда представници ДФ-а буду у ресорима одбране, АНБ-а?

НАТО има стандарде за заштиту класификованих материјала и за гарантовање сигурности појединаца и они желе да буду сигурни да они који ће бити на водећим позицијама, неће повредити сигурност тих података. Ако то ураде, то ће довести до смањења информација између НАТО-а и Црне Горе, јер би НАТО пре свега био забринут за сигурност сопствених података.

Амерички избори и Балкан

Шта мислите, који од двојице кандидата би имао боље односе са Балканом? Бајден – који је отворено подржавао црногорски пут у НАТО или Трамп који се пита зашто би његов син ишао да брани Црну Гору, која „може да изазове трећи светски рат“?

Искрено, који год да буде изабран, мислим да то неће много утицати на односе са Црном Гором. Као што сте рекли, потпредседник Бајден познаје Балкан веома добро, био је овде, подржавао је Црну Гору у НАТО, 90-их је био укључен у мировни процес у Босни и Херцеговини, после на Косову. Тако да је доста укључен.

Исто тако, знам да је председник Трамп рекао о Црној Гори, да би могли започети рат, али чињеница је да је Црна Гора постала чланица НАТО за време Трамповог мандата, тако да мислим да је то за Црну Гору предност. Који год да буде изабран, мислим да би требао да настави да сарађује са Балканом и то не би смело да се промени, ко год био следећи председник.

Признање Косова тренутно није реално

Кад већ помињете Косово како очекујете да ће се завршити преговори Београда и Приштине уз асистенцију САД и ЕУ?

Пре свега, најважнија ствар је међусобно признање. То би решило много ствари, скинуло би терет са неких европских земаља, које не признају Косово, јер кад би то урадила Србије и оне би то урадиле.

Друго, признањем, било би лакше преговарати о многим другим стварима – путовањима, граници, визама, трговини..све би ишло лакше.

Ипак, колико видим, за сада нема услова за то да Србија призна Косово као независно. Мислим да Вучић није довољно јак да то уради сада. Исто тако, мислим да сваки захтев који би дошао од Србије за промену граница, не би био прихваћен у косовском парламенту. Тако да, у овом тренутку ми признање не изгледа као могуће, више је вероватно да се створе неки аранжмани који би олакшали трговину и путовања. Ако би се то десило, то би можда некад у будућности водило признању, али сада не, изјавио је Вокер у интервјуу за Побједу.

Какав ће однос према Русији имати нова влада Црне Горе, сазнајте ОВДЕ.

Извор: ИН4С/Побједа