Пише: Марина Недељковић, мастер социолог, члан Председничког колегијума СРС
И би Влада Републике Србије. Алелуја! Вољом његовог велепоштованог сопства, Великог вође земаља српских, коначно је и свет нас обичних смртника упознат са именима министара у новој Влади. Такав резервоар стручности, професионалности и интегритета не видесмо одавно.
Имена министара и надлежних ресора звуче као да су бирани на основу тога што су столице поређане у круг, а онда је пуштена музика и када је музика стала, ко је где сео то му је и допало да води. А од свега што смо видели и чули у претходних четири месеца од када су се одржали избори, иако је конкуренција поприлично велика, чини се да је ротирање министара убедљивно најнеозбиљније. Као да се деле бомбоне, а не министарства, па су неки у фазону – „али ја сам већ прбао жуту, хоћу сад црвену или плаву бомбону, кме кме кме...“. Када се сетимо изборне кампање, неке су тачно и стрељали у предизборним спотовима, а они васкрсли као министри. Какву су жртву поднели, само да би нама било боље. А још горе је играње са категоријом рода и форсирање женских кадрова, као да ће неко боље да ради посао зато што је мушко или женско.
Иако је јавност упозната са Предлогом закона о министарствима, којим се уводе три нова ресора, чини се да је ова прелазна Влада без сопственог мишљења и опозиције као створена за још неколико министарстава. Предлози су:
- Министарство за дипломирање и докторирање на приватним факултетима
- Министарство за борбу за корупцију и криминал
- Министарство за политичке аналитичаре и старлете
- Министарство за породични бизнис и наследну лозу у државном сектору
- Министарство за одлазак младих и образованих људи у иностранство
- Министарство за доделу домаћих субвенција страним фабрикама
- Министарство за уништавање домаћег аграрног производа и узвоз страних пољопривредних производа
- Министарство за дупеувлачење ЕУ у коју никада нећемо ући
- Министарство за дезинформисање и ријалити програме
- Министарство за финансирање невладиних организација за ширење мржње према Србима у сред Србије
- Министарство за уграђивање министара у цене извођења инфраструктурних радова
Е то би већ било „право освежење“, како кажу политички аналитичари, а не ова фарса и спрдња са институцијама, државом и људима.
Зашто Лавров бира Београд, а не Загреб, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
