Пише: Владимир Марјановић

Последњих деценија у Европи су учестале дебате о помињању хришћанских корена у законским актима или дебате о ношењу и употреби верских симбола у јавним институцијама (нпр. представе распећа у државним школама, болницама, судовима, и сл.).

Нацрт устава Европске уније такође је био предмет расправе. Хришћанске цркве су инсистирале на помињању Бога и/или хришћанских корена Европе, док су се заговорници секуларизма томе противили. Хуманистички секуларизам у свом радикалном виду у ЕУ све више односи превагу над хришћанством у јавној сфери. Ипак, постоје и другачији примери у Европи, па и у чланицама ЕУ.

Осим што је акт највеће правне снаге, устав изражава и одређене вредности на којима држава почива. Устави појединих европских земаља углавном су изразито секуларног карактера, али постоје и они који укључују религијске вредности, као нпр. референце о Богу, верском наслеђу, хришћанским коренима или државној цркви. Хришћанство је ипак у великој мери обликовало европско друштво.

Референца која се односи на помињање Бога може имати двојак карактер. Треба разликовати „номинатион” (помињање Бога у уставу) и “иновоцатио” (позивање на Бога, тј. доношење устава „у име Бога“). У европској пракси појављују се оба примјера у зависности о којој држави је ријеч.

Грчка

Грчки устав је јединствени пример у православном свету јер у преамбули стоје  следеће речи: „У име Свете и Једносуштне и Нераздељиве Тројице“. У трећем члану устава којим се уређују односи Цркве и државе  наводи се да је „преовлађујућа религија у Грчкој Источна Православна Црква Христова“. Грчка је једина држава православног хришћанског света која се експлицитно дефинише као православна и којој Православна цркв има статус званичне државне религије.

Ирска

Преамбула устава Ирске почиње следећим текстом: „У име Пресветог Тројства, од којег је сва власт и којем, као наш крајњи циљ, морају бити управљене  све  радње  како  људи,  тако  и  држава,  (…)  ми,  народ  Ирске,  понизно  признајући  своје  обавезе  према  нашем  Божанском  Господу,  Исусу  Христу,  који  је  подржао  наше очеве током векова искушења …” Осим преамбуле, Бог се спомиње на још неколико места у уставу Ирске.

Швајцарска

Преамбула устава Швајцарске почиње речима: „У име Свемогућег Бога! Швајцарски народ и кантони усвајају следећи Устав.“ Позивање на Бога је део дуге традиције уставности у Швајцарској.

Мађарска

Мађарска је 2011. године усвојила нови устав који је изазвао велике полемике. Устав почиње речима: „Бог чува Мађаре“. Осим тога, преамбула Устава Мађарске укључује и референце у којима се каже да је „земља хиљаду година део хришћанске Европе “ и да се „признаје улога хришћанства у очувању нације“.

Немачка

Устав Савезне републике Немачке садржи следећи текст: „Свесни своје одговорности пред Богом и људима, испуњен одлучношћу да служи миру у свету као равноправан партнер у уједињеној Европи, немачки народ, вршећи своју уставотворну власт усваја Основни закон.“ Хришћанске вредности у немачком уставу имају посебан значај јер се односе на одбацивање тоталитарног система власти.

Пољска

Устав Пољске је специфичан јер осим помињања Бога и оних који верују у Њега укључује и референцу која се односи на све оне који у Бога не верују али заступају универзалне вредности. Реч је о компромису између захтева Римокатоличке цркве са једне и лево-либералних кругова са друге стране. Прембула устава између осталог садржи следеће одредбе:

„Ми пољски народ – сви грађани Републике, како они који верују у Бога као извор истине, правде, добра и лепоте, тако и они који не деле такву веру, али уз поштовање ових универзалних вредности који произилазе из других извора (…) за нашу културу укорењену у хришћанском наслеђу наше нације и универзалним вредностима признајемо своју одговорност пред Богом или сопственом савешћу, овим успостављају Устав Републике Пољске.“

Украјина

Преамбула украјинског устава укључује неколико ставки од којих се једна односи на помињање Бога: „Свесни наше одговорности пред Богом, наше савести, прошлости, садашње и будуће генерације.“

Албанија

Албанија је дуги низ година била позната као прва атеистичка држава. Међутим, савремени Устав Албаније почиње овим речима: „Ми, народ Албаније, поносни и свесни наше историје, са одговорношћу за будућност, и са вером у Бога и/ или другим универзалним вредностима, ми доносимо овај Устав.“

Устави појединих европских држава не садрже спомињање Бога али укључују  позивање на хришћанске корене, наслеђе и уопште на религијске вредности. Такав је случај са уставом Норвешке у којем пише да „основне вредности остају наше хришћанско и хуманистичко наслеђе“, док се у словачком уставу позива на „духовно наслеђе Ћирила и Методија“.

Која територија се одваја од Француске, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Седмица