Међутим, то се сада променило. Након сукоба у Сирији, подржавања супротстављених страна у Либији и генерално различитим настојањима када је реч о америчком повлачењу из региона, Путин и Ердоган више нису један другом на "брзом бирању", пише CNN.
Чињеница је да су тренутне борбе између Јерменије и Азербејџана око региона Нагорно-Карабах можда довеле до тога да Ердоган остави Путина у најкомликованијој позицији у последњих неколико година.
Турска потпуно подржава Азербејџан и врло је вероватно да омогућава сиријским плаћеницима да се боре за Азербејџан, што Анкара званично негира. Јерменија је предложила стари формат преговора уз америчку подршку и обећала да ће се борити даље.
Ипак, тло под ногама полако пропада. Гранатирање досеже цивилна подручја, а из Москве стиже заглушујућа тишина, наводи CNN. Регионална сила која има безбедносни савез са Јерменијом, користила се дипломатијом да позове на прекид оружаних сукоба, али је досад на хаос у региону гледала без осетног утицаја.
Јерменија не изгледа као да има техничке могућности да се усклади са дроновима и темпом азербејџанске офанзиве и уместо тога проширује сукоб, тврди Баку. То је тренутак када би Кремљ традиционално запретио. Ипак, није, и нејасно је зашто, пише CNN.
Путин је током викенда разговарао са својим Саветом безбедности, а о том питању је до понедељка разговарано између осталог и са председником Таџикистана.
Постоји аргумент да је јерменски премијер Нико Пашињан, који је на власт дошао 2018. године захтевајући прозападне реформе, управо такав савезник ког Москва не воли. Пашињан се опрезно приближавао Европској унији, истовремено балансирајући дубоке везе своје земље са Русијом.Дакле, остављање новог вође из Јеревана да се "озноји" или чак изгзуби, била би можда казна за такву политику.
- Запамитите, Русија је чак напала руско полуострво Крим након што је она у својој обновљеној снази отишла предалеко да би се спријатељила са Бриселом - пише CNN.
Поатоји и други аргумент да Нагорно-Карабах, планинско подручје, које се налази унутар азербејџанских граница и појављује се као збуњујућа аномалија на мапи, једноставно нема довољну стратешку вредност за Москву којој би сметало трошење војног и политичког капитала.
Ипак, Јерменија је за Кремљ дугорична имовина, коју су чак удвостручили у августу, продавши јој више оружја по дисконтној стопи чланици Организације уговора о колективној безебдности (CSTO).
CSTO је ове недеље требало да одржи вежбе у Белорусији, назване "Неуништиво братство", али је Јерменија у понедељак рекла да ће се повући. Ова земља је очигледно пала са Путиновог сигурносног радара, а Пашињан је неколико пута телефоном разговарао са Путином усред кризе.
На Западу, са друге стране, постоји тенденција да се мисли како је све што се дешава у региону "Путиново масло". Ипак, Кремљ у последње време има много интервенција, у Украјини, Сирији и Либији (према америчким извештсјима). Морала је да пошаље хитну подршку белоруском председнику Александру Лукашенку. То су четири одвојене кризе, које су веома живе. Да ли Кремљ има ресурсе и за пету?
Убацивање руске војне моћи у сукоб око Нагорно-Карабаха не би било лако. Има базе у Јеревану и Гјумри у Јерменији, али би морала да убаци и доатне људе и материјал, те да моли Грузију за копнени транзит. Томе се мора додати и да је касно.
Чини се да Азербејџан има техничку и стратешку предност, иако Анкара негира директну оптужбу да је нешто од тога појачано турском помоћи.
Такође, Путин има проблеме и у сопственој земљи. Доба пандемије изазвало је незадовољство у земљи, а економија је у додатним проблемима. Суочава се са оптужбама за тровање опозиционара Алексеја Наваљног, а протеста има на претек.
Ово су најновији подаци о страдалима у Нагорно-Карабаху! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
