Том приликом је изнио ставове потпуно супротстављене „заклетвама“ након избора да ће Црну Гору „бранити и из шуме“. Два месеца након поменутих радикалних изјава, „пацификовани“ Ђукановић је закључио да је стабилан, економски и демократски развијен Западни Балкан – „геополитички императив“.
Нагласио је и да нема боље гаранције за дугорочно очување мира од убрзаног друштвеног развоја свих земаља региона.
“Берлински процес се потврдио као најбољи оквир за динамизацију сарадње у циљу напретка и испуњавања критеријума за пуну интеграцију у ЕУ. Имамо довољно разлога да верујемо да можемо убрзати развој и превазићи потешкоће проузроковане вишедеценијским заостајањем и актуелном пандемијом. Раније препознати правци зелене економије, дигиталне трансформације и диверзификације остају кључ дугорочног развоја. А да би сви заједно трчали много брже, и да би се цио регион развијао брже, потребно нам је и много више знања и одговорности. И то посебно у имплементацији преузетих обавеза”, сматра Ђукановић.
Овакве Ђукановићеве речи могуће је схватити као признање да је за време владавине ДПС-а све рађено погрешно, али и као знак поверења у нову експертску владу, која ће свакако бити далеко стручнија и одговорнија од претходних, а која је управо развој економије, екологије али и дигиталну трансформацију означила као приориете властитих политика.
Ђукановић је оценио да Црна Гора одлучно наставља путем реформи, да гради отворено европско друштво, друштво демократије и владавине права.
У том контексту, значајно је и што ће нове власти ускоро решити питање „Закона о слободи вероисповијести“, који је препознат као антизаконски, антиуставни и дискриминаторни, а очекујемо и Закон о пореклу имовине као и Закон о лустрацији.
“Свеобухватне реформе и испуњавање свих критеријума за пуноправно чланство у ЕУ остају апсолутни приоритет”, закључио је Ђукановић.
На пленарној сесији: „Нове могућности и изазови за Берлински процес: Заједничко регионално тржиште и Зелени програм за Западни Балкан“, учествују лидери земаља учесница Берлинског процеса и представника међународних и регионалних организација, између осталих и Ангела Меркел, Емануел Макрон, Жозеф Борељ, Оливер Вархељи.
О новим доказима против Хашима Тачија прочитајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
