Како се наводи, о томе се месецима расправљало у Европској унији, пре него што је коначно уследио компромис који се заснива на иницијативи Немачке, а ради се о такозваном механизму владавине права којим ЕУ може финансијски да санкционише државе-чланице ако крше уставне норме и основне вредности Уније.
Механизам би требало да буде усвојен заједно са новим буџетом ЕУ и Фондом за обнову у време короне и око тога се ових дана сложила већина земаља ЕУ.
Мађарска и Пољска, због којих је ЕУ уопште започела расправу о механизму владавине закона, жестоко су томе успротивиле, од самог почетка, због чега је супротно првобитним плановима механизам знатно ослабљен - да би Комисија ЕУ могла да наметне санкције некој земљи потребно је одобрење квалификоване већине 15 држава чланица са укупно најмање 65 одсто становништва ЕУ.
Међутим, наводи ДВ, Орбану чак и овај компромис иде предалеко па је рекао да ће Мађарска због тога ставити вето на нови буџет ЕУ.
У писму председнику Савета ЕУ Шарлу Мишелу, председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и актуелном немачком председништву Савета ЕУ, Орбан је написао да Мађарска "није могла да постигне једногласност" о буџетском пакету ЕУ.
Он је критиковао планирани механизам владавине права као "нејасно дефинисан", те зато нуди могућност политичке злоупотребе.
Како се наводи, могуће је да у вези са ветом Орбан може да рачуна и на Пољску - премијер Матеуш Моравјецки је прошле недеље изјавио да не жели да гласа за механизам владавине закона. Међутим, Моравјецки није говорио о вету на читав пакет буџета ЕУ и Фонд за обнову у време короне.
Уколико Орбан уложи вето, онда би ЕУ запала у нову озбиљну кризу - и то усред другог таласа пандемије короне чије се последице још не могу предвидети.
За сада није јасно да ли бриселске и берлинске дипломате траже компромис са Орбаном, а у сваком случају - без Мађарске нема буџетског пакета ЕУ, закључује ДВ.
Улога Путина у потписивању трилатералног споразума о Нагорно-Карабаху била кључна. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
