У говору студентима на војном колеџу у Хамбургу, Крамп-Каренбауерова је приметила како САД и даље обезбеђују главнину НАТО-ове одбране од балистичких ракета, сателитске комуникације, извиђачке летелице и хеликоптере, док је око 76.000 америчких војника стационирано у Европи. Замењивање свега што би трајало „деценијама“ захтевало би далеко веће одбрамбене буџете него што то европске државе сада могу да приуште, објаснила је она.
"Немачка и Европа не могу се заштитити без америчких нуклеарних и конвенционалних способности. То су обичне чињенице."
„Ми и даље зависимо од САД-а у погледу безбедносне политике, а истовремено, као европљани, морамо да урадимо више од онога што су Американци радили до сада. Идеја европске стратешке аутономије иде предалеко ако храни илузију да без НАТО-а и САД-а можемо гарантовати сигурност, стабилност и просперитет у Европи“, упозорила је она.
Концепт назван „стратешка аутономија за Европу“ открио је Брисел као одговор на растући раздор између земаља ЕУ и америчког председника Доналда Трампа, који је често презирно говорио о НАТО-у и омаловажавао савезнике попут Немачке због, како је рекао, неуспеха у фер плаћању за учествовање у колективној одбрани блока. Председник Европског савета Шарл Мишел рекао је у септембру да је тежња ка већој аутономији „циљ наше генерације“ да Европу учини независнијом и јачом против разних криза.
Трампов став је запрепастио многе у Берлину. Канцелар Ангела Меркел је неколико пута приметила да се Европа не може ослонити на САД као раније.
Ипак, 2. новембра, дан пред америчке председничке изборе, часопис Политико је објавио Крамп-Каренбауерову анализу под насловом „Европи и даље треба Америка“. Она је устврдила да „илузијама о европској стратешкој аутономији мора доћи крај“ и да европљани „неће моћи да замене кључну улогу Америке као пружаоца безбедности“.
Овај приступ покренуо је одговор француског председника Емануела Макрона, заговорника идеје да Европа мора да се поново издвоји као јачи играч на светској сцени. У интервјуу за магазин Ле гранд континент објављеном у понедељак, Макрон је рекао да се „дубоко” не слаже са Крамп-Каренбауеровом изјавом, називајући је „историјском погрешном интерпретацијом”.
„Срећом, ако сам добро разумео ствари, [немачка] канцеларка не дели ово гледиште. Али Сједињене Америчке Државе ће нас поштовати као савезнике само ако будемо озбиљни и ако будемо суверени у погледу своје одбране", рекао је Макрон, поновивши да европљани "морају да наставе да граде нашу независност за себе".
Портпарол немачке владе Стефан Зајберт рекао је новинарима да се Берлин "у потпуности слаже" с Паризом да Европа мора преузети "још већу одговорност" за своју сигурност. Истовремено, Европа мора да се ухвати у коштац са великим изазовима заједно са САД-ом ако жели да на њих ефикасно одговори, рекао је он.
Крамп-Каренбауерова је поновила исти тон, рекавши да Немачка и Француска желе да европљани могу да „делују независно и ефикасно у будућности када је то важно“.
„Желимо да Европа буде снажни партнер у очима САД-а, а не штићеник коме је то потребно“, додала је она.
Како су Американци погодили интерконтиненталну балистичку ракету у лету, погледајте ОВДЕ.
Извор: Восток/РТ
