Индекс америчке војне снаге Heritage Foundation 2021. оценио је Пентагон у целини као „маргиналан“ како би истовремено водио два велика регионална рата.
У очима више од 20 аутора, оружане снаге САД способне су да се носе са једним великим регионалним сукобом, али њихова способност је након тога упитна.
Дакота Вуд, виша сарадница у Heritage-у, рекла је на интернет форуму који је представио индекс да је америчка војска „две трећине величине која би требало да буде“ да би одговорила на изазове са којима се суочава. Временом је „модернизација углавном била занемарена“.
Али због будућег присуства, снажних савеза и улагања свих служби у приправности током последње три године, „свет је веома повољно место“ за деловање америчке војске.
Вуд је, међутим, упозорила: „наши конкуренти не мирују“. Користећи за пример Иран и Северну Кореју, рекао је да Техеран има арсенал од 3.000 ракета различитог домета и могућности, а Пјонгјанг је само у марту извршио девет ракетних испитивања и већ је тестирао под-лансиране и интерконтиненталне балистичке ракете.
Истраживачки центар је користио петостепену скалу од врло јаке до врло слабе за оцењивање услуга и Пентагона у целини. „Маргинални“ је средњи ранг. Индекс, као и његови претходници, пружа есеје о темама попут интелигенције, стратешке мобилности, савеза, одбрамбене индустријске базе, заједничког експериментисања и других.
Индекс такође пружа детаљну анализу више од 100 програма одбрамбеног наоружања: колико их има, колико им је година, шта је у плану за модернизацију и / или замену.
Јер је потребно време за обуку војника, морнара, ваздухопловаца и маринаца; одвести их тамо где треба; одржавају своју опрему; и граде бродове и авионе, „идеја времена уноси цео документ“.
Вуд је рекао да је идеја која стоји иза сваког издања била да се пружи контекст националној безбедности и покаже америчкој јавности „шта добија за свој новац“.
Аутори Heritage Foundation су оценили да је морнарица већ „слаба“ по капацитету, јер је „њена флота премала за релативно оптерећење“. Та ситуација се додатно компликује чињеницом да су „бродоградилишта која су подржана преплављена количином радова на поправци потребним да би се ставило на располагање више бродова“.
Како старење флоте захтева толико времена за одржавање, то утиче на капацитет. Пошто овај дворишни посао захтева новац који би могао бити употребљен за модернизацију, морнарица такође губи технолошку предност пред главним конкурентима који утичу на способност.
Индекс захтева флоту од „400 бродова борбених снага“ и 624 ударних авиона.
Рекао је да морнарица свакодневно има на располагању само око 100 бродова у флоти која броји мање од 300 ратних бродова, а само 60 их оперира у западном Пацифику. „Већина [бродова америчке морнарице] стара је више од 20 година. Кина процењује да у ратној морнарици Народноослободилачке војске има 350 ратних бродова, релативно нових, а такође делује ближе својој копненој бази подршке.
Вуд, говорећи о свим службама, рекао је, „све је у новцу“, али је приметио да су цене бродова и авиона порасле пет пута брзином инфлације, а трошкови особља у последње време расту више него троструко године.
У говору пре објављивања индекса, одлазећи члан Рангираног одбора за оружане снаге и бивши председник Реп. Мек Торнбери (Р-Текас) рекао је да, да би се задржала америчка технолошка предност и спремност, потрошња на одбрану треба да буде стабилна 3 до 5 процената изнад стопе инфлације. Торнбери се повлачи из Конгреса крајем године.
Што се тиче маринаца, наследство је своју оцену подигло са „слабе“ на „маргиналну“ за наредну годину. Аутори су прихватили „аргумент корпуса да је то једноратна сила која је такође спремна за широк спектар мањих задатака кризног одговора“.
Вуд је рекао да "маринци раде сопствену преоријентацију" како треба изгледати за будући сукоб, посебно у Индо-Пацифику.
Признајући агресивно преобликовање снага, аутори упозоравају да маринце „и даље спутава стара опрема, а проблематично финансирање и даље ограничава време распоређивања“.
Укратко, има „премало јединица за радно оптерећење“, а служба даје приоритет спремности распоређених и наредних јединица „на штету других јединица у снагама“.
Завршавајући презентацију, Вуд је рекла: „Лаки одговори нису овде“ за Конгрес, следећу администрацију и јавност. Али чињеница остаје, „ефикасна војна снага не може се брзо постићи“ и уместо тога захтева стална, стална улагања.
Путин шаље специјалце у Београд због Иринеја. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Курир
