Воја Танкосић је рођен 1880. године, а одмах по упису на Војну академију упознао се са Драгутином Димитријевићем Аписом, са којим је 29. маја 1903. збацио династију Обреновић и ликвидирао Драгину браћу, Николу и Никодија Луњевицу.
Био је легендарни четнички војвода и учесник балканских ратова и Првог светског рата.
У својству члана комитске организације, Танкосић је у зиму 1903/04. упућен у Скопље, Битољ и Солун, где је радио на организовању комитских акција у Македонији.
Танкосић је важио за једног од најодважнијих комитских војвода и за доброг стрелца, а деловао је на просторима Македоније, као и Косова и Метохије.
О Воји Танкосићу постоји легенда да је 1912. ошамарио Винстона Черчила, каснијег премијера Велике Британије, а тадашњег новинара, због једног текста у којем је увредио Србе.
Аустријанци су се Воје чак и мртвог плашили, а камоли живог, јер је био страх и трепет како за Османлије и Бугаре, тако и за Германе. Да би разбили мит о Танкосићу, уз помоћ једног нашег локалног апотекара ископали су Војин гроб, сликали се крај његовог тела и објавили то у бечкој штампи.
За време повлачења српске војске 31. октобра 1915. као командант батаљона смртно је рањен у Игришту код Великог Поповића . Од последица рањавања умро је у Трстенику 2. новембра у 35. години. Његови војници су га однели и закопали тајно на Трстеничком гробљу, али су Аустријанци ипак успели да га пронађу, откопају и након установљивања идентитета, сликају леш, како би уверили јавност да је стварно мртав.
Уз слику гроба и леша, објављен је и текст у коме су, осим обавештења како је "дошао крај Воји Танкосићу", помињани престолонаследник, утлиматум њихове владе, као и детаљ о томе да је Танкосића сустигла казна. Посмртне остатке пренела је његова мајка Миља, уз помоћ Удружења српских четника и сахранила на београдском Новом гробљу 1922. године.
На надгробном споменику су уклесани стихови:
"Венац бесмртне славе српска ти вила плете, над твојим гробом, Војо, комитске плачу чете.
Када је погинуо имао је чин мајора српске војске. Одликован је многим одликовањима за исказану храброст.
Многе улице у српским градовима носе његово име.
Да ли се у Вашингтону догодила велеиздаја Србије, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Курир