Најновије

ГЕНЕРАЛ ПОТПУКОВНИК ВОЈСКЕ СРБИЈЕ: Г-4 и Орао треба да иду у заслужену пензију

Поводом саопштења Министарства одбране о анализи "заборављених" војних пројеката предложено је тој институцији интервју у коме би се разјаснили сви евентуални неспоразуми и недоумице настали око тог текста. Истим поводом обратио се некадашњи директор Ваздухопловнотехничког института (ВТИ - Жарково) и генерал-потпуковник у пензији Сава Пустиња.

Српски авион орао (Фото: mod.gov.rs)

Он поручује да модернизација авиона Г-4 и Орао на ниво савремених школских и борбених авиона технички није изводљива и да зато треба да иду у заслужену пензију. По намени ефикасније може да их замени један тип летелице попут Јака-130, закључује некадашњи први човек ВТИ- Жарково.    

Генерал Пустиња један је од водећих ауторитета региона за високотехнолошке пројекте наоружања. Током дугогодишње каријере радио на развоју авиона Г-4 и Орао. Водио је најпрестижнији домаћи војни пројекат вишенаменске борбене летелице "нови авион". 

"Модернизација Орла је више од промашаја, Г-4М давно завршен програм"

Пустиња наглашава да се у изјави за текст о "заборављеним" пројектима није бавио конкретним случајевима већ "погрешним ненаучним радом, руковођењем технологијама и организацијом по средствима а не по научним областима".

Он потврђује да је пројекат модернизације Г-4 покренут када је био директор тог института, али и да је реч о пројекту који је био актуелан пре три деценије.

На тврдњу да је лично одобрио програм реализације модернизације Орла одговара да је давно утврђено да тај авион нема услова за даљи развој и да је прича о његовој модернизацији у садашњем времену више од промашаја. 

“Модернизација Орла није никад заговарана после развоја 36. примерка са новим командама лета и увођењем допунског сагоревања (што је накнадно урађено и на оних претходних 35 примерака). Никакав нови пројекат развоја није рађен за авион Орао, који нема услове за било какав развој“, указује генерал Пустиња. 

Због мотора авион Орао спада у јединствене трансоничне авионе (кој лете нешто брже од звука) јер има допунско сагоревање, објашњава он.

“Трагично је и то што му је стари мотор (једнопроточни) велики потрошач горива и још је то допунско сагоревање уведено ван правила струке, па много потроши горива у полетању. Наставак приче о његовој модернизацији у садашњем времену је више од промашаја”, изричит је генерал Пустиња.

“То је све урађено давно још за време док је био директор Брана Јовановић, иза њега је био Јеринкић од кога сам ја далеко касније примио дужност директора Института. После те давне дефиниције серијског стандарда 36. авиона није било никаквог програма реализације (ПР) за модернизацију Орла, што Министарство наводи као неистину и још веже за моје име, да сам га ја потписао. Уосталом, ПР се не потписује, већ се степенасто одобрава на саветима. Коначну одлуку је доносио и усвајао главни савет, којим је председавао начелник Генералштаба." 

Објашњавајући пример модернизације Супер галеба на ниво Г-4М истиче да је то давно завршен програм и да није успео због грађанског рата и распада земље. 

“За разлику од тога, они су недавно (после тридесет година) рекламирали велике модификације. Опет то и у демантију признају и тренутно то пролонгирају пошто има предност модификација авиона Орао. Још катастрофалнији прилаз! Г-4 и Орао требају да иду у заслужену пензију, а њихове обе намене може далеко ефикасније извршавати један тип авиона и то Јак-130”, категоричан је генерал Пуситња.

“Садашњи авиони те намене су класе Јак-130, заснован на напредним технологијама. Поседују електричне команде лета, двопроточне економичне моторе (двомоторни), интеграцију најсавременијих система са могучношћу софтверске реконфигурације за понашање у лету слично борбеном авиону за који се пилот ученик припрема. Секундарна улога подршке им је далеко респективнија од могућег ефекта авиона Орао, коме је то основна”, закључује он.

"Нисам престао да се бавим ваздухопловним технологијама"

Пустиња пише да нису тачни наводи Министарства одбране да је он у пензији 30 година. 

"Отишао сам 1. фебруара 1996., а то није пре 30 година. Без обзира што сам у пензији, нисам престао да се бавим ваздухопловним технологијама. Између осталог написао сам и три стручне књиге, из те области", каже генерал Пустиња.

Осврћући се на тврдње Министарства одбране да је из Војнотехничког института отпуштено 600 људи он наводи:

“Када би и та цифра била тачна, отишли су најстручнији који су оберучке прихваћени у светским фирмама. Отишли су, а да нису пренели своја знања на млађе који су остали и накнадно примани (што је природна пракса). Поготово је значајно што ни сада брочјано није задовољена критична маса за неки озбиљнији истраживачко развојни програм”, закључује генерал Пустиња.

Пројекат модернизације Г-4М покренут је пред грађански рат и изабран је авион број 23646 који је 1990. примљен у фабрику Соко у Мостару на радове. После рата интереса за тај пројекат више није било, али настављен је рад и 22. марта 1999. авион Г-4М први пут је полетео. Оштећен је у време НАТО агресије и поново је полетео 2002. године. У то време приступ модернизацији Г-4М био је потпуно застарео и одустало се од наставка рада у корист новог пројекта “дигитализованог” авиона Г-4МД који никада није реализован. 

Како је изгледао пројекат модернизације Г-4

“Пројекат је урађен за опцију Г-4М, чији је прототип развијен и произведен у фабрици авиона Утва, почетком 1999. године. Први лет авиона Г-4М, извео је 22. марта 1999. године, пробни пилот Драгојло Гроздановић, два дана пре НАТО агресије. Пошто тај авион није био од никаквог значаја у борбеним задацима, остављен је на аеродрому, а повремено је премештан како би се избегло његово уништење. Лакша оштећења је ипак претрпео. Поправку је извршила Утва и враћен је исправан у Ваздухопловноопитни центар, августа 2001. године."

"Пробни лет је тада извео пилот Мирко Замаклар, 23. априла 2002. године. Авион Г-4М је опремљен самонавођеним ИЦ ракетама ваздух-ваздух и ТВ вођеном ракетом ваздух- земља АМГ-65Б маверик. Са тим системима се располагало, у оквиру постојећег наоружања авиона Орао и МиГ-29. Интегрисан је и електронски нишански систем властите производње. На крајевима крила су му интегрисане ракете ваздух-ваздух за блиску борбу, са ИЦ самонавођењем руске производње Р-60. На крилним носачима ракете ваздух-земља са ТВ-вођењем, АМГ-65Б маверик, америчке производње."

"Ојачана су сва четири поткрилна носача, тако да унутрашњи могу носити средства, масе до 500 кг, а спољни до 350 кг. Корисна носивост авиона Г-4М износи 1950 кг, што је више од стандардног Г-4. Пилотска кабина је преуређена, измењен је размештај показивача и уграђен је нови уређај за генерисање симбола."

"На даљу реализацију се није ишло због принудног задржавања постојећег старог мотора као на основној варијанти Г-4 и Орлу, који им је значајно лимитирао карактеристике. Допунско наоружање и опрема је оправдана, али својом тежином повећава критичност примене тога истог мотора, није било могуће тада добити јачи мотор РР Випер 680 већ је остао постојећи. Успут и није било време у условима велике кризе и у санкцијама, бомбардовању и скромног војног буџета, што је временски пролонгирало реализацију" закључује генерал Пустиња.

Руски хеликоптери стижу у Републику Српску, више о томе ОВДЕ!

Извор: balkansec.net

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube