Пише: Слободан Самарџија
То непостојање конкретнијег маневарског простора природно је преусмерило поглед Москве ка другим дестинацијама. На Истоку, ка Кини, Северној Кореји, Индији, па и Јапану, много тога већ је урађено и даје плодове. Неопходан је корак даље, размишљају у Кремљу. У том смислу као ново поље интересовања јавља се Африка.
Како су пренели светски медији, Москва је од Картума недавно добила зелено светло да у Судану, смештеном на северу „црног континента” и уз обалу Црвеног мора, формира војну базу, „Центар за материјално-техничко снабдевање Војно-поморске флоте Русије”. Уговор је потписан на 25 година, а предвиђена је и могућност његовог продужења. Како је најављено, база у Судану имаће функцију сличну оној која већ делује у Тартусу, у Сирији, смештеној уз обалу Средоземног мора.
Црвено море је 1.900 километара дугачак залив на северу Индијског океана, између Африке и Азије, а окружују га Египат, Израел, Јордан, Судан, Саудијска Арабија, Јемен, Џибути и Еритреја. Стационирање руских поморских снага могло би у великој мери да утиче на безбедносну ситуацију на овим просторима, слажу се аналитичари.
Интересовање за Африку већ дуже време исказују и Американци који су 2008. формирали војни систем АФРИКОМ (команда за Африку), чији основни задатак јесте да омогући контролу на овдашњим просторима, природним и другим богатствима, као и да олакша мултинационалним компанијама снабдевање тржишта САД неопходним сировинама, ретким металима и енергентима. У почетку АФРИКОМ је наишао на неповољне реакције у државама „црног континента”, али после америчке инвазије на Либију, убиства тамошњег председника Муамера ел Гадафија и уништавања целе земље, корумпирани афрички лидери погнули су главе и приклонили се Американцима.
Како стоји у споразуму Русије са Суданом, највећа држава на свету моћи ће у свом војном центру да стационира бродове на нуклеарни погон (до четири истовремено) и највише 300 људи. Судану ће бити испоручено наоружање и војна техника за успостављање противваздушне одбране у луци у Порт-Судану на североистоку земље. Русији је одобрено и прелетање њених војних и цивилних транспортера за потребе новоуспостављене базе.
Према речима Виктора Кравченка, начелника Главног штаба Војно-поморске флоте РФ, Русија је споразумом са Суданом „фактички добила базу за снабдевање и ремонт својих војних пловила у региону пуном напетости”.
Мада је присуство Руса у Црвеном мору званично објашњено потребом да се тамошњи пловни путеви заштите од учесталих напада гусара, као и да се пресеку многобројне шверцерске руте, тешко је веровати да је за такве послове било неопходно ангажовати пловила на нуклеарни погон и војно потпуно опремљена.
Идеју о оснивању руске поморске базе први је изнео некадашњи председник Судана Омар Хасан ел Башир током посете Москви 2017. Наиме, после пропасти Арапског пролећа (2010–2013), таласа протеста, демонстрација и побуна у арапском свету, отворила се значајнија потреба за руским присуством у овом делу Африке. Неадекватна улога Америке у поменутим догађајима, а пре свега изостанак подршке Вашингтона званичним властима арапских земаља, усмерила је исте на приклањање евро-азијском џину.
Не треба ни сумњати да ће постојање руске војне базе у Судану бити неповољно примљено у САД. Американци одавно покушавају да се наметну као главни играч на афричким просторима и своје планове су, углавном, спроводили рушењем тамошњих режима и војним акцијама са великим последицама по локално становништво и економије држава које су им се нашле на мети.
Руси граде подморницу-носач на нуклеарни погон за стратешко наоружање! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Политика
