Пише: Срђан Шкоро
Појединачне депресије су прерасле у колективну депресију народа. То се најбоље може видети по људима који тумарају по српским градовима и селима изобличени од безнађа које их је снашло. Никога више не занима начин на који ће да живи, највећи број гледа инстиктивно како ће само да преживи. И ту долази до оног стања које социолози називају одумирањем нације, захваљујући психичком стању становништва које се перманентно доводи у нешто што се у науци зове дегенеративност и психичко самоубиство.
Зато се стално и говори како су Срби и Србија на прагу нестајања или су већ заправо нестали, а да им то нико још није званично објаснио и обзнанио. Исто тако, нико од стручњака није у стању да пружи прецизан одговор на питање, колико ће становника на овим просторима успети да преживи Вучићево златно доба, а да притом остану здрава разума, без менталних и психосоматских поремећаја.
Ако свему томе додамо, да је ову нацију претходно у потпуности обогаљила иста ова екипа, познатија као Милошевићево златно доба шведског типа, а дотукла тзв. демократска опција, најужаснијом и најдужом пљачкашком транзицијом у историји света, наде за опоравак готово и да нема. На све то, у последњих тридесет година нико у власти и опозицији није изгубио ништа. Напротив. Сви су профитирали, што се за њихове бираче не може баш рећи. Када би неко успео да направи инвентар како су садашњи лидери власти и опозиције живели, рецимо, 1990. године, које су аутомобиле возили, ако су их уопште и имали, у каквим становима становали, а како и где живе данас, био би то јасан показатељ суноврата једног народа и друштва. Али и документован доказ како смо допали у ово стање и зашто је овај народ постао толико депресиван и незаинтересован за сопствену судбину.
Власт је ваљда из страха према сопственом народу и стању у којем се налази, брже боље предложила увођење новог кривичног дела „Напад на психички интегритет и спокојство члана породице представника највиших државних функционера“. Они који то почине, чека их робија до пет година. Колико је стварно ова власт пукла кад предлаже овакве бесмислице? Колико је народ заиста пукао кад може да трпи ове и сличне лудости? Заиста је то тешко измерити с обзиром да су људи на овим просторима склони лаком забораву.
Примера ради, ова иста екипа тренутно на власти, је средином 2000. године, предложила Закон о тероризму, где се за исказано мишљење које је у супротности са званичном и прокламованом политиком државе добијало минимум пет година затвора. Никад нису трпели људе који имају своје мишљење и отуда стална жеља за кажњавањем, кад год им се за то укаже прилика. Закон је предвиђао и да се сваки улични протест прогласи за терористички акт, а посебно онај који блокира путеве и саобраћајнице. Терористом би био проглашен и свако онај ко не учествује, али одобрава овакав вид протеста.
Дакле, овакве и сличне лудости предложене у форми закона никада нису мањкале овој екипи на власти. Оно што донекле разликује оно време од садашњег, је што су тај Закон о тероризму браниле све перјанице ЈУЛ и СПС, од Ивана Марковића и Горана Матића, преко Живка Шоколовачког, све до Балше Говедарице, председника Врховног суда Србије, Драгише Крсмановића, републичког јавног тужиоца или Драгољуба Јанковића, министра правде… Радован Панков и Михаљ Кертес су умели уз то и да кажу – НАТО има авионе и моћно оружје, али ми имамо Слободана Милошевића! Сада то, спомињући значај и величину Вучића, чине неки небитни чланови ријалити секте „Александар Вучић За нашу децу“ који својом глупошћу и бахатошћу доказују колико је стање у Србији стварно болесно.
Оно што је остало исто, то је да Запад доживљава власт у Србији као сервилног слугу, а опозицију као корисне идиоте на путу остварења својих стратешких циљева и интереса. А за народ ко те пита. Он је ионако у депресији, анестезиран од стварности, и апсолутно никоме не одговара да се икада тргне или пробуди.
То ће се упрокос свему и у инат свима, ипак, догодити. Ма шта ко мислио. И то знањем, памећу и вољом оних који тренутно нису у политичким странкама. Ту се налази скривено језгро будуће предводничке елите која може Србију да извуче из ћорбуџака у који је забасала и промени намењену судбину нестанка.
Некада моћна владајућа црвено-црна коалиција је Закон о тероризму предлагала, само четири месеца пре него што ће изгубити изборе и десет месеци пре него што ће се Слободан Милошевић наћи у Хагу. Размислите о томе. Надам се да сам вам бар мало нарушио спокојство.
Срећна нам Нова 2021!
Амбасада Украјине у БиХ изнела свој захтев! Више о томе ОВДЕ.
Извор: direktno.rs
