Следећи политику приближавања Москви, Макрон је на себе преузео један од највећих изазова европске геополитике - сарадњу са нуклеарно наоружаним суседом који протеклих година ратује у Украјини, покушава атентате на противнике на европском тлу и изводи сајбер нападе на западне циљеве.

Овакав приступ Русији део је ширег помака који Макрон жели да постигне, а то је удаљавање Европе од Америке како би Стари континент постао стратешки независан и сам водио рачуна о сопственој безбедности.

За многе је Макронова политика наивна и опасна и носи двоструки ризик поделе Запада и подстицања лошег понашања Москве. Страхује се да ће младог француског председника надмашити његов руски колега, лукави бивши совјетски обавештајац који је на власти две деценије.

- Наивно је мислити да ће Макрон завести Путина дијалогом. Иако је иначе прилично добар у томе, мислим да је Макрон овог пута преценио своју снагу завођења - рекла је за "Политико" Агнијешка Холанд, пољска редитељка номинована за Оскара која је присуствовала вечери коју је француски председник приредио за мању групу интелектуалаца при недавној посети Варшави.

Како то обично чини, Макрон је признао критике, али је још јаче наставио да спроводи своју политику. Редовно исиче како није лакомислен када је у питању Русија, већ да се ухватио у коштац са дугорочним планом за унапређење европских интереса.

- Главни циљ мог приступа Русији је побољшање колективне безбедности и стабилности Европе. Овај процес ће трајати много година - рекао је он у свом говору о одбрани и нуклеарној политици у Паризу прошле недеље.

Да ли је потребно ресетовање односа?

Француски званичници тврде да је очигледно зашто је неопходно успоставити нове односе са Русијом. Мрежа савеза и споразума који су гарантовали европску безбедност је под великом притиском. Америка се сада види као непоуздан партнер који није фокусиран на Европу, док се споразуми о контроли оружја из времена Хладног рата полако распадају.

Макрон тврди да би Европа сада требало да преузме лидерство у изградњи нове безбедносне архитектуре, а то подразумева и повезивање са Русијом. Такође је, не превише суптилно, истако да не треба подразумевати да Вашингтон води рачуна о интересима Европе.

Али многи европски партнери Француске остају скептични према Макроновим и Путиновим напорима.

Лидери источноевропских и балтичких земаља, које су живеле под совјетском репресијом и претњом руског експанзионизма од краја Хладног рата, не верују да је Путин заинтересован за конструктивније односе и жале се да Макрон не схвата озбиљно њихову забринутост.

Макронов метод

Макронов приступ Русији састоји се од два елемента - покушаја да се осигура да ће Француска остати у центру међународних осноса и вера у његову моћ да изгради јаке личне односе са колегама лидерима.

Превелико лично зближавање Макрона са Путином чинило је нервозним његове европске партнере.

Француски председник често спомиње смрт Путиновог брата током опсаде Лењинграда како би указао на то да је порекло руског председника дубоко европско.

Макрон се нада да ће ће убедити Путина да су најбољи интереси Русије у партнерству са Европом, насупрот Кине где би Русија имала подређену улогу. То је једина тактика која може уродити плодом. Ако желите да се Руси отворе ка другим савезима, важно је да их подсетите на историјску, културну и политичку чињеницу да је Русија европска земља.

Макрон је, такође, изразио симпатије према неким деловима Путиновог погледа на свет. Још као министар финансија 2016. године рекао је групи француских привредника да се залаже за укидање санкција Русији које су Америка и ЕУ наметнуле после анексије Крима.

Француска данас, као чланица ЕУ, подржава те санкције, али сам председник није претерано снажан њихов заговорник и сматра их неефикасним.

Више пута је Макрон поновио да "Русија није непријатељ", подржавајући критике Москве упућене експанзији НАТО-а на исток.

Напредак под знаком питања

Макронови критичари тврде та такво слање порука сигурно неће имати утицаја на Путина. Прецизније, кажу да је Путинов одговор на његове напоре био млак.

Политика Русије према Украјини, њен однос према ЕУ и НАТО-у и улога у Сирији остали су непромењени.

Сам Макрон је као јасан знак напретка истакао поновно покретање разговора о сукобима у Украјини под окриљем Нормандијске четворке у децембру прошле године. Тада су се у Паризу окупили лидери Русије, Украјине, Немачке и Француске. Међутим, Кијев је тај скуп видео само као Путинову платформу на којој ће да прогура идеју посебног статуса за регионе под контролом Русије на истоку земље.

Чак и међу онима који се слажу са Макроном о потреби за новим односом са Русијом постоји сумња у његову споспбност да то спроведе у дело, закључује "Политико".

НАТО тражи од Русије да се побољшају односи, више о томе ОВДЕ!

Извор: Блиц