Sledeći politiku približavanja Moskvi, Makron je na sebe preuzeo jedan od najvećih izazova evropske geopolitike - saradnju sa nuklearno naoružanim susedom koji proteklih godina ratuje u Ukrajini, pokušava atentate na protivnike na evropskom tlu i izvodi sajber napade na zapadne ciljeve.
Ovakav pristup Rusiji deo je šireg pomaka koji Makron želi da postigne, a to je udaljavanje Evrope od Amerike kako bi Stari kontinent postao strateški nezavisan i sam vodio računa o sopstvenoj bezbednosti.
Za mnoge je Makronova politika naivna i opasna i nosi dvostruki rizik podele Zapada i podsticanja lošeg ponašanja Moskve. Strahuje se da će mladog francuskog predsednika nadmašiti njegov ruski kolega, lukavi bivši sovjetski obaveštajac koji je na vlasti dve decenije.
- Naivno je misliti da će Makron zavesti Putina dijalogom. Iako je inače prilično dobar u tome, mislim da je Makron ovog puta precenio svoju snagu zavođenja - rekla je za "Politiko" Agniješka Holand, poljska rediteljka nominovana za Oskara koja je prisustvovala večeri koju je francuski predsednik priredio za manju grupu intelektualaca pri nedavnoj poseti Varšavi.
Kako to obično čini, Makron je priznao kritike, ali je još jače nastavio da sprovodi svoju politiku. Redovno isiče kako nije lakomislen kada je u pitanju Rusija, već da se uhvatio u koštac sa dugoročnim planom za unapređenje evropskih interesa.
- Glavni cilj mog pristupa Rusiji je poboljšanje kolektivne bezbednosti i stabilnosti Evrope. Ovaj proces će trajati mnogo godina - rekao je on u svom govoru o odbrani i nuklearnoj politici u Parizu prošle nedelje.
Da li je potrebno resetovanje odnosa?
Francuski zvaničnici tvrde da je očigledno zašto je neophodno uspostaviti nove odnose sa Rusijom. Mreža saveza i sporazuma koji su garantovali evropsku bezbednost je pod velikom pritiskom. Amerika se sada vidi kao nepouzdan partner koji nije fokusiran na Evropu, dok se sporazumi o kontroli oružja iz vremena Hladnog rata polako raspadaju.
Makron tvrdi da bi Evropa sada trebalo da preuzme liderstvo u izgradnji nove bezbednosne arhitekture, a to podrazumeva i povezivanje sa Rusijom. Takođe je, ne previše suptilno, istako da ne treba podrazumevati da Vašington vodi računa o interesima Evrope.
Ali mnogi evropski partneri Francuske ostaju skeptični prema Makronovim i Putinovim naporima.
Lideri istočnoevropskih i baltičkih zemalja, koje su živele pod sovjetskom represijom i pretnjom ruskog ekspanzionizma od kraja Hladnog rata, ne veruju da je Putin zainteresovan za konstruktivnije odnose i žale se da Makron ne shvata ozbiljno njihovu zabrinutost.
Makronov metod
Makronov pristup Rusiji sastoji se od dva elementa - pokušaja da se osigura da će Francuska ostati u centru međunarodnih osnosa i vera u njegovu moć da izgradi jake lične odnose sa kolegama liderima.
Preveliko lično zbližavanje Makrona sa Putinom činilo je nervoznim njegove evropske partnere.
Francuski predsednik često spominje smrt Putinovog brata tokom opsade Lenjingrada kako bi ukazao na to da je poreklo ruskog predsednika duboko evropsko.
Makron se nada da će će ubediti Putina da su najbolji interesi Rusije u partnerstvu sa Evropom, nasuprot Kine gde bi Rusija imala podređenu ulogu. To je jedina taktika koja može uroditi plodom. Ako želite da se Rusi otvore ka drugim savezima, važno je da ih podsetite na istorijsku, kulturnu i političku činjenicu da je Rusija evropska zemlja.
Makron je, takođe, izrazio simpatije prema nekim delovima Putinovog pogleda na svet. Još kao ministar finansija 2016. godine rekao je grupi francuskih privrednika da se zalaže za ukidanje sankcija Rusiji koje su Amerika i EU nametnule posle aneksije Krima.
Francuska danas, kao članica EU, podržava te sankcije, ali sam predsednik nije preterano snažan njihov zagovornik i smatra ih neefikasnim.
Više puta je Makron ponovio da "Rusija nije neprijatelj", podržavajući kritike Moskve upućene ekspanziji NATO-a na istok.
Napredak pod znakom pitanja
Makronovi kritičari tvrde ta takvo slanje poruka sigurno neće imati uticaja na Putina. Preciznije, kažu da je Putinov odgovor na njegove napore bio mlak.
Politika Rusije prema Ukrajini, njen odnos prema EU i NATO-u i uloga u Siriji ostali su nepromenjeni.
Sam Makron je kao jasan znak napretka istakao ponovno pokretanje razgovora o sukobima u Ukrajini pod okriljem Normandijske četvorke u decembru prošle godine. Tada su se u Parizu okupili lideri Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske. Međutim, Kijev je taj skup video samo kao Putinovu platformu na kojoj će da progura ideju posebnog statusa za regione pod kontrolom Rusije na istoku zemlje.
Čak i među onima koji se slažu sa Makronom o potrebi za novim odnosom sa Rusijom postoji sumnja u njegovu spospbnost da to sprovede u delo, zaključuje "Politiko".
NATO traži od Rusije da se poboljšaju odnosi, više o tome OVDE!
Izvor: Blic
