Србију чека неколико сценарија, а најцрњи је да постане "камп за мигранте", указује директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. Ипак, додаје, треба имати стрпљења јер није први пут да Турци прете.

Десетине турских војника погинуло је у ваздушном нападу у Идлибу, након чега је турски председник Реџеп Тајип Ердоган поново припретио својим дежурним кецом у рукаву – мигрантима.

У камповима у Турској смештено је неколико милиона избеглица. Тачан број се не зна, али бројке варирају између два и четири милиона. Поједине земље у региону, попут Грчке и Бугарске, ојачавају границе за случај да се обистине Ердоганове претње.

Док медији преносе да је група од око 300 миграната већ кренула пут грчке границе, УНХЦР трвди да нису примећене веће кретње. Шта чека Србију, која је током мигрантске кризе 2015. године била међу главним транзитним земљама миграната на путу ка Западној Европи?

Први сценарио

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић каже да би ситуација са мигрантима у Србији потенцијално могла да буде врло лоша уколико Турци пусте мигранте.

Најцрњи могући сценарио који би могао да чека Србију је, како каже, да Ердоган пусти мигранте ка Европи, а потом и Грчка. На мађарској граници са Србијом су, истовремено, ограде и жица.  

"Већ сада се људи изгурују са севера, не видим да би то могло да се промени. Мислим да би то исто могло да се деси, то је онда велики изазов јер треба збринути све те људе", наводи директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Други сценарио

Постоји вероватноћа да, уколико мигранти крену из Турске, грчка војска и полиција зауставе избеглице.

"Европа је спремна и није жељна да понови ситуацију из 2015. године. Од тада она гради систем повезаних судова од држава на Балкану да се заустави већи прилив", објашњава Ђуровић.

Миграција, напомиње, треба да се држи даље од обала и да се не дозволи прилив до грчког копна.

"Ми смо у свим сценаријима осим ако се миграција заустави на мору јер смо последњи у низу тих повезаних судова и чека нас баријера на нашим северним границама", указује директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Ситуација у Србији већ забрињавајућа, не треба очекивати 2015.

Указује да се већ сада види појачан прилив људи у Србију. Према проценама Центра, од почетка године ушло је 10.000 миграната и све је више људи који траже азил.

"Већ сад имамо проблем у смештају људи, има социјалних проблема, ситуација која се не контролише, већ сад се гурају људи у земљу назад", наводи Ђуровић.

Према његовим речима, уколико дође до већег прилива миграната Србија не треба силом да покушава да их заустави.

"То је противно људским правима, избеглиштво не може да се заустави. Не можемо ни да поставимо зидове због терена јер се граничимо са много земаља. То није питање", наглашава директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

У случају да Турска пусти мигранте неопходно је да се ситуација координира са земљама у региону и да Србија не буде препуштена сама себи.

"Морају сви политички, дипломатски капацитети да се искористе. Србија мора ово дугорочно да гледа. Ако се не деси сада, мора да се ојача координација и разумевање да се реше проблеми. Ако све изостане и сада и у будућности, не видим друго решење осим да се систем припрема да ублажи све те ефекте неконтролисане миграције – да се повећају капацитети, системско решавање, процедуре, храна, комуникација са нашим грађанима. Мора да се има адекватан систем", сматра Ђуровић.

Ипак, како каже, не треба очекивати да се понови ситуација из 2015. године када је балканском мигрантском рутом прошло неколико стотина хиљада миграната. 

За сада стрпљење

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила сматра да за сада треба имати стрпљења јер ово није први пут да Ердоган прети.

"Потребан је опрез, Турци умеју да прете, ово је њихова утврђена пракса да прете пре неке акције. Ипак нису Турци наивни да би тако угрозили себе", напомиње Ђуровић.

Шта год да се деси, Србија не би смела да губи време. 

"Морамо да радимо, да повећамо капацитете а не да будемо последња и најслабија карика", закључује Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Прочитајте ОВДЕ шта је британски адмирал рекао за дешавања на КиМ.

Извор: РТС