По њему, то је један од првих корака ка промени Црногорског идентитета и прављења неких нових Црногораца, србофоба.
Копривица објашњава механизме како се то постиже, а најприје кроз промену просветног система. Наглашава укидање српског језика и прекрајање историје. Такође нам говори да Србија није матица Срба, већ да су Србија и Црна Гора једноматичне државе, наглашавајући владавину Светородне лозе Немањића и прву српску државу Зету.
Ђукановића назива конвертитом, али се чуди како један човек који преко ноћи од великосрпског националисте постаје антисрбин може да поведе толико људи за собом. Да је у питању јединка, то би било лако објаснити, али кад прелази у покрет као што је сад случај питање је дубоке анализе.
Поноси се црквено народним бунтом и упоређује га са ,,цветним револуцијама,, због броја омладине која учествује у литијама. Сматра да након оваквог бунта народа ништа више неће бити исто у Црној Гори. Поготово што је по њему у Црној Гори била завладала тотална летаргија, али народ доведен до зида није више могао трпети и само се чекао окидач да све ово крене.
Др Часлав Копривица сматра да се однос Србије ка Црној Гори мења на боље, али га боли због чега се академици, професори и остали еминентни Срби не укључе више у ово питање и тако помогну решавању по њему црквено-државне кризе. Копривици смета што власт у Србији има став да професори требају да одраде предавања на факултетима и потом оду кући. Немајући право на свој јавни став, поготово ако се баве научним радовима. Сматра да Александар Вучић мора, као председник Србије да уради све што је у његовој моћи да помогне Србима у Црној Гори, Цркви и народу како би сачували свој идентитет.
На крају емисије дотакли су се случаја професора Ковића и Копривица је говорио и о томе. Најинтересантније у случају Ковић је по њему то што колеге туже колегу због става и наступа, што је у модерним и демократским друштвима незамисливо.
У деловању Српске православне цркве видан руски утицај Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
