Откривена је током једног од рањавања. Током службе била је рањена девет пута. За херојство добила је одликовања од Француске, Русије и Британије.
Остало је забележено да је ова велика хероина и страсни родољуб једном приликом изјавила да су Срби народ који никада неће пропасти, јер их песма свуда прати.
- Ми смо певали када нам је било најтеже. Запевали смо када су нас француске лађе пребацивале из Албаније на Крф, а били смо живи лешеви. Француски морнари и официри плакали су слушајући нас, и говорили су: "Какав диван народ!" Певали смо када смо умирали на острву Крфу и Виду, певали смо када смо гинули на Солунском фронту. Када бисмо у рововима запевали, Бугари би престали да пуцају.
Између два светска рата су је поштовали широм Европе. Позивали су је на прославе јубилеја, обиласке ратишта, полагање цвећа на гробове палих, а на сусрете с ратним друговима је одлазила у шумадијској народној ношњи, украшеној добијеним одликовањима.
Након рата, власт јој је 1945. доделила пензију. Старост је провела у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима. 1972. године, Скупштина града Београда доделила јој је једнособан стан у насељу Браће Јерковић, на 4. спрату у згради без лифта. Годину дана касније, након три мождана удара, умрла је штрикајући у том стану 5. октобра 1973. године.
Сахрањена је на Новом гробљу, у Београду. Њени посмртни остаци пренети су из породичне гробнице у Алеју великана, 40 година након смрти, 10. новембра 2013. године. Милунка Савић је најодликованија жена Првог светског рата.
Ко стоји иза свих епидемија и пандемија и зашто прочитајте ОВДЕ.
Извор: Opanak.rs
