“У замену за пристанак Дамаска, владар УАЕ обећао је импресиван износ у америчким доларима“, објавио је један информативно-аналитички портал са седиштем у Лондону (МЕЕ).
Позивајући се на своје “информиране изворе”, овај сајт тврди да је принц Мохамед, најближи савезник саудијског имењака и пријатељ престолонаследника Мохамеда бин Салмана, покушао да “одбаци” руско-турско примирје у Идлибу и да увери Асада да у замену за великодушну новчану награду наставити нападе на турски контингент на територији Сирије.
Неколико дана пре састанка председника Русије и Турске 5. марта у Москви, “владар УАЕ послао је свог високог изасланика Али Ал-Шамсија у Дамаск да разговара о споразуму с Асадом”. Принц је понудио председнику Сирије три милијарде долара да настави офанзиву на последње упориште у Сирији које држе милитанти којима је као главни спонзор остала само Анкара.
“Асад је затражио 5 милијарди долара, а наводно је пристао на три милијарде долара, а 250 милиона долара је требало платити као предујам”, наводи портал из Лондона, који је наводно под контролом катарске владе.
Расправа о „споразуму“ између УАЕ и Сирије одржана је у апсолутној тајности, али принц Мухамад се бринуо да ће САД све да открију.
Саговорници су „открили детаље који су забринули америчку обавештајну службу“. Тако се наводи да се у „тајним преговорима“ Асад жалио Ал-Шамсију да је “Иран престао да плаћа, јер нема готовине, али да Руси и даље плаћају”.
“Договор је закључен, али је за њега сазнала Москва и Владимир Путин је одмах послао министра обране Сергеја Шојгуа у Дамаск како би упозорио Асада на последице кршења примирја у Идлибу. Порука Шојгуа била је јасна: “Не желимо да наставите с тим. Русија жели да примирје и даље траје”, рекли су наводно извори за МЕЕ.
Портал даље пише како су до тада су УАЕ већ платили Дамаску капару у износу од 250 милиона долара. Ова објава указује на два главна мотива УАЕ и саудијског принца Мохамеда бин Салмана да с Асадом договоре наставак војних активности у Идлибу.
“Прво, хтео је да веже турске снаге за дуги и крвави војни сукоб на северу Сирије. Друго, желео је да развуче ресурсе турске војске у јери у којој је то потребно да јој скрене пажњу из Либије, где Анкара помаже Влади националног споразума, која се бори против ЛНА. ЛНА се бори под командом маршала Калифе Хафтара и коју подржавају УАЕ и неколико других земаља”.
То би, према наводном плану саудијског престолонаследника, омогућило Хафтару да преузме контролу над либијском престолницом Триполи.
Руски војни аналитичари и политиколози који прате сиријски сукоб пишу како треба признати да верзија коју је изнео портал МЕЕ, прилично врло елегантно, али је с готово 100 одсто обична фикција.
Турска је 1. априла планирала да започне војну операцију у Идлибу, али је онда турско министарство обране саопштило да зауставља кретање трупа у подручјима “оперативних зона”, односно у Сирији. У припреми кампање је на сиријску границу пребачено је око 3.000 турских војника и више од 500 јединица тешке војне опреме. Потом је издана наредба за заустављање напада под изговором ширења пандемије коронавируса.
Дакле, коронавирус је затекао турску војску дословно у маршу на Сирију. С друге стране, пандемија је узроковала неочекивани застој на фронту у Идлибу.
Међутим, многи турски стручњаци верују да Анкара до сада није успела да разради добро сиријску стратегију. Увек се показало да има руке везане и касни за Дамаском и Русијом.
Ердоган се веројатно надао да би операција у Идлибу овога пута могла да буде победничка и да ће тако ублажити домаћу политичку напетост.
Дошло је до тога да је Ердоган оптужен да не жели да уведе ванредно стање у земљи и да изведе трупе на улице зато што се плаши војног удара. Пандемија коронавируса мења не само турску политику у Сирији, већ и његову уобичајену политичку динамику.
Прочитајте ОВДЕ како је Русија нашла начин да шпијунира НАТО.
Извор: Logicno.com/Н. Бабић
