Док је део њих подржао упозорења надлежних да се због неопходне социјалне дистанце забрани излазак из кућа и одлазак у цркве, други део је негодовао тврдећи да је то угрожавање њихових права.
Ипак, ово није први пут да у Србији овај празник проводимо "под кључем".
Корона вирус и Васкрс 2020. године
На територији целе Србије 15. марта 2020. проглашено је ванредно стање због корона вируса, а у данима који су следили, Влада Србије донела је низ мера у циљу спречавања ширења ове опаке болести
Увођење полицијског часа постепено се продужавало, а најдужи, од почетка проглашења ванредног стања, почео је у петак у 17 часова и трајаће до уторка, 21. априла у 5 часова, због чега грађани Србије Васкрс ове године проводе у својим домовима.
Из бројних храмова у земљи емитоване су уживо васкршње литургије. Храмови су углавном празни, јер се најрадоснији хришћански празник слави у домовима због епидемије корона вируса.
1999. године празник обележили смо под НАТО бомбама
1999. године грађани Србије Ускрс су славили затворени у кућама и скривени у склоништима, због НАТО агресије која је почела бомбардовањем на СР Југославију 24. марта.
Само у околини Приштине тог 11. априла пало је више од 50 пројектила јаке разорне моћи. У више наврата, с више од 30 пројектила, бомбардована је зона око аеродрома “Слатина”.
У бомбардовању села Мировац код Подујева, у ноћи између суботе и недеље погинуле су три особе, укључујући једногодишње дете.
1941. "Христос Васкрсе" надјачале су немачке бомбе
У рану зору 6. априла 1941. године, без објаве рата, бомбе су пробудиле Београд. Адолф Хитлер издао је "Директиву 25" за напад на Краљевину Југославију, два дана пошто су Пучисти на челу са генералом Симоновићем оборили Владу која је потписала Тројни пакт о приступању Југославије Силама Осовине.
Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби, а посебним оперативним планом под шифром "Казнена одмазда" било је предвиђено бомбардовање не само војних објеката у српској престоници, већ и многих цивилних циљева.
Фотографије из тог доба сведоче да су на бомбама писали поруке "Срећан Ускрс".
Тог априла погинуло је на хиљаде људи, уништено више стотина зграда, али и најзбачајнији споменик културе - Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњевековне списе непроцењиве вредности.
1944. године поново бомбе на Ускрс
Четири године касније, од стране англо-америчких савезника, 16. и 17. априла 1944. године, поново је бомбардован Београд. Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса те године.
Учестовало је 600 бомбардера, који су са 3.000 и 5.000 метара испуштали "тепих бомбе". Тада су страдале и 22 породиље и исто толико беба, као и десетине здравствених радника и рођака који су били у посети тада породилишту у Крунској улици, а данас Заводу за здравствену заштиту студената.
Шта је Кризни штаб саопштио, прочитајте ОВДЕ!
Извор: Телеграф
