Најновије

ПОГЛЕДАО ЈЕ У ВЕШАЛА И СПУСТИО ПОГЛЕД! Које су биле последње речи Садама Хусеина, како је ухваћен, све о првој супрузи

На данашњи дан 1937. године рођен Садам Хусеин. 

Садам Хусеин (Фото: Јутјуб)

Био је председник Ирака од 1979. до његовог збацивања с власти и хапшења након инвазије Ирака 2003. Дана 5. новембра 2006. је осуђен на смрт вешањем.

Вешање Садама Хусеина извршено је 30. децембра 2006. године у 6 часова ујутро (по ирачком времену).

Тог 13. децембра 2003. године у операцији "Црвена Зора" ухваћен је дугогодишњи председник Ирака Садам Хусеин.

Када је ухваћен, истражитељи су увидели како је некада поносни диктатор потпуно изгубљен и како нема појма шта се догађа у Ираку. Годинама пре него су га ухватиле америчке снаге, Садам није знао шта ради влада у Ираку, а он је био потпуно окупиран писањем књиге, открио је Џон Никсон, бивши аналитичар ЦИА-е. Он је први испитивао Садама после хапшења што је касније описао и у једној књизи.

"Он уопште није водио државу. Приликом хапшења стално се жалио на модрице и посекотине, није чак ни имао никакав план како да одбрани Ирак", открива Никсон, који је осим испитивања диктатора био задужен да препозна Садама пре него што Америка објави вест да је ухапшен.

Садама је идентификовао према једној старој рани од метка и две племенске тетоваже. И после хапшења, Садам је остао арогантан, а према Никсоновим речима, врло вероватно није био свестан да је готов.

Уследила су опсежна испитивања названа "Пустињски паук", а све је надзирао ФБИ који је тада у својим рукама имао најпознатијег затвореника на свету. У међувремену је почело и суђење у октобру 2005, где је Садам одбацио оптужбе да је ратни злочинац.

Између осталог, посрнули диктатор је рекао како никад није имао хемијско оружје, јер да га је имао, употребио би га на САД-у, као и то да су САД искористио 11. септембар како би неоправдано напале Ирак.

Напослетку је, 5. новембра 2006, Садам проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и осуђен је на смрт вешањем. Он је преко својих адвоката суду и јавности тада поручио "спреман сам да умрем часно и без страха".

Специјалац Стив Хачинсон био је један од задужених за чување Садама до извршења казне. О том задатку није смео да говори ни својој породици, он и његове колеге нису смели да користе мобилне телефоне, воде дневник, и сва њихова комуникација са спољним светом је била под строгим надзором.

Једног дана је надзирао Садама док је у његовом друштву био његов бивши поручник, који му је служио као преводилац за Американце. Иако је био осуђен, Американци су му давали кубанске цигаре и омогућавали неке слободе.

"Једне вечери сам чуо како Садам и његов преводилац мумлају и певуше неку молитву. Кад ме је Садам приметио, рекао је нешто свом поручнику. Он се тада окренуо према мени и питао ме одакле сам. То је занимало Хусеина. Рекао сам да сам Американац. А пре тога - питао ме, ваљда збуњен мојом тамном бојом коже. Рекао сам како сам делом Индијанац. Тада је ставио један прст иза своје главе да глуми перо а руку испред уста па је почео да имитира индијански војни поклич. Ја сам почео да се смејем", присећа се Хачинсон.

Неколико недеља касније, на Божић, Садам је чекао одговор на своју жалбу на пресуду. Те вечери је упалио свећу и објаснио чувару како то чини за своју жену. Будући да никад пре није желео да говори о својим женама, већ би одмах окренуо разговор на своју децу, то је зачудило чуваре, нарочито кад је почео да им прича да је то њихова традиција и да јој пише песму. Сутрадан је његова жалба одбијена.

У истражитеља Никсона је гледао погледом пуним мржње, а Никсон је почео да му поставља питања: "Када сте последњи пут видели своје синове?", на шта му је Садам одговорио питањима: "Ко сте ви? Јесте ли ви војни обавештајци? Одговорите ми! Реците ко сте!", пише Еxпресс.хр

На испитивању је тврдио да није планирао убиство председника Буша старијег, а онда је изговорио речи које данас с оним што се догађа у Ираку звуче прилично језиво: "Нећете успети. Видећете да није лако управљати Ираком!".

То његово упозорење односило се на тежину владања подељеном земљом која ни данас, 12 година након његове смрти, није пронашла мир и данас свакодневно узима жртве.

Бивши саветник за националну безбедност, Мувафак Ал Рубаи, надгледао је вешање и открио неколико детаља.

"Да ли је био злочинац? Јесте. Убица? Јесте. Крвник? Јесте. Али је остао снажан до краја", тврди Рубаи.

Он се сећа како је Садам ушао сам код њега у просторију затвора где је погубљење извршено пре 12 година, а носио је сако и белу кошуљу, понашао се нормално и опуштено, не показавши ни трунку страха.

"Наравно, неки људи су тражили од мене да кажем како се онесвестио или да је био дрогиран", напомиње Рубаи и истиче: "Нисам од њега чуо ни реч о покајању, није се помолио Богу за милост, нити је тражио опроштај, као што би, свакако, учинио неко ко ће умрети за који минут".

Рубаи је, каже, потом одвео Садама, који је имао лисице на рукама и држао Куран, код судије који му је прочитао оптужницу, а Садам је поновио: “Смрт Америци! Смрт Израелу! Живела Палестина! Смрт персијским свештеницима”!

Након тога, Рубаи је одвео Садама у просторију са вешалима.

"Застао је, погледао у вешала, затим у мене, па спустио поглед... и рекао:

'Докторе, ово је за мушкарце'", препричава Рубаи. Када је дошао тренутак да се попне на вешала, ноге су му биле још везане, па су Рубаи и остали морали да га одвуку до степеница.

Непосредно пре вешања, сведоци су му добацили подругљиво: "Живео Мухамед Бакр ал Садр!" и "Моктада, Моктада!", што се односило на Садамовог противника који је убијен за време његове владавине и на његовог рођака, који је дошао на чело моћне полиције после 2003.

Садам је одговорио: "Зар су то мушкарци?" и, пре него што је повучена полуга, почео је да рецитује стихове из Курана, које није успео да изговори до краја:

"Потврђујем да нема другог Бога осим Алаха, а Мухамед...", и то су биле његове последње речи.

О првој жени

Мало тога се зна о првој жени некадашњег ирачког лидера Садама Хусеина, Саџиди Талфи.

Око ње су кружиле многе гласине, па је тешко утврдити шта је истина, а шта не.

За почетак, зна се да су тај брак уговорили њихови родитељи. Тада Садам и Саџида нису имали ни десет година.

Осим тога, Саџидин отац је био Садамов ујак по мајци, тако да нису били само супружници, већ и блиски рођаци. Венчали су се 1963. године и имали су петоро деце. Саџида је пре удаје радила као учитељица, али је свакако доста напредовала на друштвеној лествици поготово када је постала прва дама.

Носила је дизајнерску гардеробу, скупоцени накит и волела је да фарба изразито црну косу у плаву боју. Једна жена која имала прилике да је упозна казала је да је Саџида желела да има светлију боју коже, тако да је носила толико пудера "као да је неко просуо брашно на њено лице".

Наводно, трговци у Багдаду су стрепели од њених посета продавницама јер никада није хтела да плати цео износ. Приче које су кружиле кажу да је била немилосрдна баш као њен муж.

Иако се Садам Хусеин у јавности представљао као узоран муж и отац, бројне љубавнице су се смењивале. Једна од њих, Самира Шабандар, на крају му је постала и жена.

Иако су обоје били у браку, то их није спречило да се виђају, а после неког времена Самирин муж се повукао. Међутим, Саџида није тако лако прихватила да је замењена другом женом.

Један Саџидин брат (а самим тим и Садамов рођак), јавно је негодовао због ове афере, али је убрзо ућуткан јер погинуо у чудној хеликоптерској несрећи.

Годинама касније, Садамов телохранитељ је признао да му наређено да под летелицу подметне експлозив.

Многи чланови породице Хусеин били су принуђени да напусте Ирак током Заливског рата. Саџида је свој луксузни живот напустила 2003. године, пред сам почетак инвазије, међутим, не зна се тачно где је боравила. Претпоставља се да је отишла у Катар.

2004. године, унајмила је тим од око 20 адвоката да бране њеног мужа од оптужби за ратне злочине, али је следеће године тај тим распуштен. Убрзо се заједно са ћерком Рагад нашла на лсити најтраженијих људи у Ираку јер су финансирале сунитске побуњенике.

Наводно, тражила је азил у Великој Британији са две ћерке. Иако пријаве нису никада званично примљене, британска влада је навела да "није у обавези да даје азил људима који су учествовали у кршењу људских права".

О јахти на коју није крочио

Краљевски кревет у луксузној јахти Садама Хусеина је припремљен, свилене завесе око њега су размакнуте, а у златом украшеном суседном купатилу берберска столица чека свог власника.

Бивши ирачки лидер, међутим, никада се није укрцао у 82 метра дугачку јахту "Поветарац Басре" изграђену 1981, а у њеној удобности сада ће уживати лучки капетани који усмеравају пошиљке у луку у највећем јужном граду Басри, као и из ње.

Као и у случају осталих блага која је за собом оставио Садам, збачен 2003. за време америчке инвазије у Ираку и обешен три године касније због злочина против човечности, владе које су га наследиле покушавају да искористе јахту у практичне сврхе.

Од како је враћена Ираку 2010. после судског спора и тридесетогодишње одисеје у иностранству, јахта је углавном усидрена у Басри.

Поседује председнички апартман који се састоји од Садамових приватних просторија, трпезарија и спаваћих соба, као и 17 мањих гостињских соба, 18 кабина за посаду и клинику. Луксузно опремљено и декорисано пловило је било стављено на продају за 30 милиона долара.

Влада, међутим, није успела да нађе купца, и последње две године "Повјетарац Басре" је био на располагању Универзитету у Басри чији истраживачи су га користили за путовања како би проучавали поморски живот.

"Председничка јахта је у веома добром стању. Два мотора и агрегат су функционални", рекао је њен капетан Абдул Захра Абдул Махди Салех.

"Потребно јој је само повремено одржавање", додао је он.

Власти су, међутим, сада одлучиле да је усидре на дужи период како би служила као хотел и рекреација за лучке капетане, од којих многи живе у далеким градовима.

"Луки је потребан овај брод као станица за одмор поморских пилота", рекао је портпарол луке Анмар ал Сафи.

Направљена у једном данском бродоградилишту док је Ирак још био у рату са Ираном, јахта је прослеђена Саудијској Арабији, тадашњем Садамовом савезнику, како би је заштитили од ваздушних напада на Басру, рекли су званичници.

Саудијска Арабија, чији су односи са Садамом нарушени напада Ирака на Кувајт 1990., предала је затим јахту Јордану. Кретање брода касније постаје нејасно, све док га Ирак није пронашао у Ници у Француској, где га је суд запленио и послао кући, преносе Вијести.ме.

Музеј у Басри није одустао од наде да ће убедити лучке власти да им дозволе да усидре брод поред изложбених сала у једној од Садамових бивших палата са погледом на Шат ал Араб.

"Будуће генерације могу да виде како је Садам живео“, рекао је Џавад Абдул Кадим, заменик директора музеја.

Прочитајте ОВДЕ  шта се дешава у Сирији.

Извор: Курир

Бонус видео

Вучић је егоманијак и кукавица ! - Феђа Димовић

Kњигу “Смак Света” Драгоша Калајића можете поручити на линку ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА