Светски медији преносе твдње Кине да је протерала амерички разарач што САД негирају.

Америчка морнарица у Јужном кинеском мору

Амерички ратни бродови су 26. априла извели су две операције "слободне пловидбе" како би оспорили претензије Кине у водама Јужног кинеског мора, јавио је Си-Ен-Ен истичући да је то друга таква операција у последњих неколико дана у близини острва која према, оптужбама САД, Пекинг све више милитаризује. 

Операције су уследиле усред појачане напетости између Вашингтона и Пекинга због руковођења приликом избијања и ширења корона вируса у Вухану и након што је амерички државни секретар Мајк Помпео оптужио Кину да злоупотребљава светску пажњу у сузбијању пандемије "малтретирајући" суседе у Јужном кинеском мору.

Америчка крстарица с пројектилима на навођење "Банкер хил" и ракетни разарач "Бери" извели су мисије слободне пловидбе у областима Јужног кинеског мора где више земаља полаже територијално право.

Спратлијска острва, које Кина назива острва Нанша, налазе се у јужном делу Јужног кинеског мора где неколико земаља има претензије на острвски ланац. САД су дуго оптуживале Кину за милитаризацију Спратлијских острва због тамошњих размештања крстарећих ракета и ракета дугог домета земља-ваздух.

Такође, ракетни разарач "Бери" извео је мисију слободне пловидбе у близини Парцелских острва, које Кина назива острва Сиша, оспоравајући претензије Пекинга према водама око острва у северним подручјима Јужног кинеског мора. Пекинг је након америчке операције у Парацелсима рекао да Вашингтон повећава тензије у регији истовремено спречавајући битку против пандемије КОВИД-19.

Кинеска административна реорганизација

Кинеска војска оптужила је САД за озбиљно кршење "међународног права и кинески суверенитет и безбедоносне интересе" учествовањем у "провокативним делима", саопштивши да је протерала брод америчке морнарице који је пловио Јужним кинеским морем.

"Ови провокативни акти америчке стране... озбиљно су нарушили кинески суверенитет и безбедоносне интересе, намерно су повећали регионалне безбедоносне ризике и лако би могли покренути неочекивани инцидент", наводи се у саопштењу Народноослободилачке војске (ПЛА).

Истовремено, док ПЛА тврди да су протерали "Бери" портпарол америчке морнарице демантује тврдњу, рекавши да су "све интеракције које су се догодиле биле у складу с поморским нормама".

Друга "операција слободне пловидбе" америчких војних бродова у водама Јужног кинеског мора уследила је недељу дана након што је Пекинг појачао контролу над спорном облашћу наредбом административне реорганизације територија тог подручја. Кинеске власти успоставиле су два нова административна округа, Сиша и Нанша, који су били под протекторатом оближњег града Санше.

У другом потезу који је ојачао њихов територијални надзор, власти у Пекингу објавиле су службена кинеска имена за 80 острва и друге регије у Јужном кинеском мору. Вашингтон оспорава велики део претензија Пекинга у спорним водама.

Кинески мишићи на глобалној сцени

Иако САД негирају да је током ове недеље дошло до сукоба у Јужном кинеском мору између бродова америчке ратне морнарице и кинеских војних бродова, чињеница да је Пекинг саопштио да је напао пловило допринеће страховима да упоредо с повећањем тензија с САД-ом расту и кинеске војне агресивности.

Филипини, Вијетнам, Малезија, Брунеј и Тајван тврде да неки од стотина гребена и малих острва у Јужном кинеском мору припадају њима, али од 2014. Пекинг истиче да полаже право на готово свим острвима - бетонирајући гребене за изградњу војних аеродрома опремљених радарима, пројектила и авиона. Како би оспорио кинеске тврдње, Вашингтон редовно шаље бродове своје ратне морнарице у оном што назива "операцијама слободне пловидбе" намењеним гарантовању права на слободан пролаз у међународним водама.

Истовремено, јапанско министарство одране извештава да су кинеска пловила постала активнија у Источном кинеском мору те да је кинески носач авиона, Лиаонинг, други пут пловио између јапанских острва у области Окинава.

"Војна експанзија у време када земље широм света заједно раде на сузбијању пандемије недопустива је, сада више него икад", рекао је Таро Коно, јапански министар одбране.

Иако није јасно шта се заиста догодило између америчког разарача и кинеских ратних бродова, инцидент подвлачи опасан тренд: Пекинг је одлучан да искористи одсуство америчког руководства и преокупацију света корона вирусом да покаже мишиће на глобалној сцени.

“Тајмс” додаје да Кина агресивно подвлачи своје геополитичке интересе у Јужнокинеском мору истовремено настојећи да прошири свој утицај на светске владе и мултилатералне институције попут Светске здравствене организације (СЗО). Вијетнам и Филипини протестовали су против нове кинеске декларације о суверенитету на више острва, али САД се чини да нису вољне да заузимају стране или ићи много даље од својих стандардних вежби "слободне пловидбе".

Опасност већа од вируса

"Кина ће и даље покушавати да сакрије своју одговорност за пропуст у заустављању вируса који је избио у Вухану и који убија стотине хиљада људи широм света. Међутим, превара о вирусу није најгора опасност коју представља кинески комунизам - то је само њен најочитији симптом", написала је у коментару за Вашингтон пост бивша амбасадорка САД у Уједињеним нацијама, Ники Хејли нагласивши да се вирус могао појавити у било којој земљи али да претње из Кине не долазе ни из једне друге државе.

Кина је само у протеклих месец дана храбро проширила своје домете, истиче Хејли наводећи како су у Хонгконгу ухапшени водећи продемократски активисти, интензивиране су кинеске акције у Јужном кинеском мору кроз које пролази једна трећина светских бродских испорука. Такође, Стејт департмент је изразио забринутости због кинеског тестирања нуклеарног оружја које крши Уговор о свеобухватној забрани нуклеарног испитивања.

Закључујући како је Кина опасно другачија сила јер се "непоколебљиво залаже за комунистичку идеологију и која свој систем сматра супериорним", Хејли додаје да је усредсређивање на понижавајуће поступке Кине у пандемији неопходно, али да је вирус само мали део претњи које Кина представља те да се слободне земље морају ујединити како би је зауставиле.

Прочитајте ОВДЕ шта се догодило када су хтели да сатерају Владимира Путина у ћошак.

Извор: Радио Слободна Европа