Колико тачно, није лако утврдити јер ни стручњаци нису сагласни око броја људи који имају држављанство Србије и пребивалиште овде, а раде и живе ван земље.
Различите процене потичу и од тога што многи раде само повремено у иностранству, немају сталне дозволе а у рачуницу се убацују и они са двојним држављанством који бораве у Србији. Списак још није коначан јер пријављивање траје до 5. јуна, али се вероватно бројеви неће значајније мењати.
То значи да за ову меру Владе није било заинтересовано или није могло да се квалификује око 700.000 људи, нешто изнад 10 одсто, а међу њима се процењује да је највећи број управо оних који су дуго у иностранству и немају важеће личне карте, иако им је пребивалиште у Србији.
Министар финансија Синиша Мали потврдио је да се од укупно 6,7 милиона пунолетних, колико броји бирачки списак, више од четири милиона људи пријавило или преко интернета или телефоном.
Пре тога, по 100 евра је исплаћено за око 1,7 милиона пензионера и око 160.000 корисника социјалне помоћи, па је према тим подацима међу онима на списку пријављених не мали број људи који раде и живе у иностранству, будући да се сматра да од укупног броја уписаних бирача, њих око 1,7 до 1,8 милиона живи ван Србије.
Од Министарства финансија нисмо добили потврду о колико је грађана реч који су се пријавили из иностранства, као ни одговор на питање да ли је било могуће да се неко два пута пријави. Незванично, међутим, сазнајемо да могућност дупле пријаве не постоји јер уношење матичног броја то одмах елиминише.
– Мислим да није реалан број од 1,7 или 1,8 милиона људи ван земље. У Србији живи између 5,5 до 5,6 милиона грађана старијих од 18 година, док преостали број до 6,7 пунолетних колико их је на бирачком списку, дакле око 1,2 милиона чине они који раде у иностранству. То значи да се бар половина грађана који раде вани, 500 до 600.000 пријавила за тај новац. Они и даље овде имају пребивалиште, личне карте, налазе се на бирачком списку и нико са њега не може да их скине, то је њихово право. Неки од њих ретко долазе, други су више овде а често путују вани јер немају сталне дозволе за рад. Уз то, неколико стотина хиљада је сада, због епидемије, дошло у земљу. Они који су се затекли овде, реално је да су се уписали, многи су то могли да учине и из иностранства, онлајн, а могао је да за њих поднесе пријаву и неко од чланова породице. Људи су мотивисани да узму паре, зашто не би били – каже за Данас Горан Николић, уредник онлајн издања Економиста и подсећа да је углавном потцењен број људи који живе у земљи за најмање 100.000 јер постоји део популације који се не обухвати пописом.
Према речима аналитичара Владимира Гоатија, ван земље званично је ангажовано или запослено око 1,8 милиона људи који такође имају право да се пријаве као и други држављани Србије без обзира где се тренутно налазе.
– Износ од 100 евра није нека царска сума али је ипак привлачна, зашто оставити да буде на други начин употребљен новац који вам припада. Посебно јер је потребан само телефонски позив а може и неко други да то уради за вас. Рачуница је реална, али око те суме постоје многе друге недоумице. Она је једнократно одређена свим људима, а они баш нису једнаки – каже Гоати.
Прочитајте ОВДЕ ко неће добити сто евра иако се пријавио.
Извор: Данас
