Ова хаубица се налази у наоружању великог броја армија широм света, између осталог и Војске Србије. Русија је на њеној бази направила низ модификација, и тако продужила њен животни век. Сличне активности преузима и српска војна индустрија која је за ову хаубицу направила одговарајући пакет модернизације.

Самоходна хаубица 2С1 „Гвоздика”

Представља самоходну хаубицу у калибру 122мм. Њен развој је започео још давне 1967. године, а серијска производња је кренула 1971. године. Њена основна намена је уништавање и неутралисање живе силе ван заклона и у заклону пољског типа, непријатељских ватрених средстава, артиљеријских и мото-техничких система наоружања и војне опреме непријатеља. Намењена је и за рушење отпорних тачака, жичаних и других препрека, као и прављење прилаза у минским пољима. На оклопну платформу гусеничара интегрисана је хаубица 2А31 (Д-32), калибра 122мм, са борбеним комплетом од 35 тренутно-фугасних и пет метака са кумулативним зрном. Максимални домет пројектила је око 15,500 метара. Одликује је темпо ватре од 5 граната у минути.

Руски војници „на гурку“ покренули самоходну хаубицу 2С1 "Гвоздика". Не би ти било ништа чудно да иста нема скоро 16 тона.... pic.twitter.com/09MyWrvFT2

— Marsonline (@gvozdenavolja) May 28, 2020

Њена укупна тежина изности 15,7 тона , а покреће је дизел мотор ЯМЗ-238Н максималне снаге 300Кс. Цео корпус је заштићен оклопом дебљине 15-20мм. Пун резервоар омогућава досег и до 500км, при чему хаубица може да развије брзину и до 60 км/ч. Посада се састоји из четири члана.

На бази основне верзије, руски војно-индустријски комплекс је направио пакете модернизације за ову хаубицу, која у великој мери повећава њене техничко-тактичке способности у модерним условима битке. Процене су да Војска Србије у свом саставу има 65+ самоходних оруђа овог типа, који би требали сви да се модернизују на нови стандард.

Шта се догоди када парчадно-разорна граната из топа 2А42 погоди АК-74М погледајте ОВДЕ.

Извор: bog-rata.com