Савет за борбу против корупције поднео је у протеклих осам година 40 извештаја о системској корупцији, али власт на ниједан није реаговала. У међувремену, Србија је постала најкорумпиранија земља у Европи. Јелисавета Василић каже да ова власт, почев од премијера па до председника државе, никада није показала жељу за борбом против корупције.
Србија је већ годинама једна од најкорумпиранијих земаља у Европи. Да ли то значи да и сам врх власти, мислим пре свега на владу и председника државе, својим чињењем или нечињењем омогућавају корупцију?
- Да, то каже Европска Унија а са тим закључком сагласан је и Савет. Сагласна сам да је у свакој системској корупцији умешана власт и да својим чињењем или нечињењем власт омогућава корупцију - тврди Јелисавета Василић.
Зашто Александар Вучић никада није споменуо борбу против корупције иако је у протеклих осам година његове владавине Србија постала најкорумпиранија земља у Европи?
- Господин Александар Вучић је дошао на власт 2012. године с предизборним обећањем да ће се борити против корупције јер је за њега нулта толеранција корупције неопходна. После осам година Србија је с разлогом постала најкорумпиранија земља у Европи, што значи да се председник државе није борио против корупције па због тога није било ни разлога да спомиње борбу против корупције.
Вероватно сте чули за приче да је "Вучић поштен, а да су већина око њега корумпирани". Може ли председник најкорумпираније државе да буде поштен човек?
- Такве приче чланови Савета углавном не слушају јер им је у раду потребна објективност, а не прича. У најкорумпиранијој држави у којој нема демократије о чему говори ЕУ, сигурно је да се ради о систему који намеће власт, то значи да постоји сумња на све из власти да су системски корумпирани.
Вучић својим изјавама често врши притисак на суд, он процењује ко је крив, а ко невин. Чему води такво понашање председника државе?
- У Европској конвенцији о људским правима веома је детаљно и добро образложено правило независности правосуђа, суђење у разумном року и прекршај претпоставке невиности. Господин Вучић каже да је најбољи студент права и морао би да зна да је његово понашање у односу на правосуђе потпуно недозвољено. Он нема право да прикупља доказе, да цени доказе, да утврђује ко је крив а ко невин, јер овакво понашање председника је не само кршење Европске конвенције о људским правима већ и нашег Устава који је детаљно обрадио људска права сваког нашег грађанина.
Да ли сте некада разговарали с премијерком Аном Брнабић о предлозима за сузбијање корупције?
- Од како је за председнијка владе изабрана Ана Брнабић с њом је Савет одржао само један састанак на коме се разговарало о системској корупцији и о начину како да се сузбије системска корупција. Након тога, Савет је више пута тражио састанак с њом да би је упозорили на стално повећање системске корупције, међутим, председница није имала времена за нас. За све време власт, почев од премијера па до председника државе, није показала жељу за борбом против корупције.
Да ли вам то нешто говори о односу премијерке према корупцији?
- Незаинтересованост власти за борбу против корупције произилази из чињенице што је Савет урадио око 40 извештаја с препорукама о утврђеним сумњама на корупцију, међутим, никада ни о једном извештају нисмо добили повратне информације не само у односу на извршавање препорука, него и на примедбе на сам текст, тако да Савет има сумњу да је било ко из власти прочитао наведене извештаје. Према Стратегији то је била обавеза Савета, али власт није била заинтересована да било шта предузме.
Готово да нема министра или директора неког великог јавног предузећа о коме истраживачки новинари нису писали с доказима о умешаности у коруптивне послове. Међутим, све је остало мртво слово на папиру, полиција, тужилаштво и суд најчешће нису реаговали. Може ли се то објаснити?
- Савет поздравља заинтересованост за истраживачко новинарство, нарочито поздравља она обавештења истраживачких новинара која представљају врсту узбуњивања као што је узбуњивање за "Крушик". Савет није изненађен што нико из власти није реаговао на доказе о умешаности у коруптивне послове министара, директора, нарочито оних јавних предузећа која располажу енормном јавном својином.
Како нисте изнанађени, зар ми не плаћамо органе који треба да се боре против корупције?
- Наш проблем је што пре свега немамо органе за борбу против корупције јер Министарство правде које је по стратегији именовано орган за борбу против корупције као и Агенција за борбу против корупције нису тела која су показала интерес за ту борбу. Запослени у Министарству правде и Агенцији за борбу против корупције су лица која припадају владајућим структурама које представљају власт па како онда мислите да се наведена тела боре против корупције када су у сталном сукобу интереса.
Али како да верујемо да је министру војске стан купила тетка из Канаде, или да отац министра полиције не тргује оружјем, или да је ПКБ продат по тржишној цени...
- Јасно је да тим тврдњама министра нико не верује јер када се ради о промету новца у свим земљама то иде јавно, званично преко банака да би се спречило прање новца. Само код нас је дозвољено министру да говори неистину која вређа разум. Наш проблем је што ми, између осталог немамо институцију за гоњење кривичних дела, што би требало да буде тужилаштво и полиција, али код нас такви органи као да не постоје. Савет је обрађивао проблем трговине оружјем, међутим реакција председника државе на јасне податке о трговини оружјем била је "па шта".
Власт хапси лекаре због примања мита од 200-300 евра, и истовремено гради систем који почива на великој корупцији у свим областима. Како то објаснити?
- У нашој земљи нема борбе против системске корупције, што значи нема борбе против корупције коју власт осмишљава као систем, али се зато по таблоидним медијима пише о ситном миту који представља 200-300 евра. Не желим да кажем да је мито зато што је ситан дозвољен, и да је оваква ситна корупција дозвољена, али сигурно да је по последицама системска корупција неупоредиво озбиљнија јер се односи на веома велику вредност која се прелива из јавне у приватну својину.
Људи се све ређе одлучују да пријаве случајеве корупције јер ова власт хапси чак и узбуњиваче, имамо пример Александра Обрадовића из "Крушика", само да би прикрила своје коруптивне послове. Како то коментаришете?
- Тачно је да је непримерена реакција власти у односу на узбуњиваче када се ради о сумњи на корупцију њихове родбине, пријатеља, односно лица која су блиска власти, али то не значи да правосуђе не може да утиче на понашање власти према узбуњивачу јер према нашим прописима и прописима западних земаља узбуњивачи морају да имају потпуну заштиту. Према томе, Александар Обрадовић без обзира што председник државе трврди да он није узбуњивач, има право да добије од правосуђа ту заштиту.
Да ли ће се ваш Савет бавити изградњом спалионице у Винчи? Градска власт је одустала од пројекта вредног 200 милиона евра и потписала нови уговор који ће Београђане коштати преко милијарду евра.
- Савет се бави свим оним случајевима из којих посумња да се ради о системској корупцијии. Све афере о којима се говори у друштву, Савет је обрађивао кроз извештаје нарочито у извештају "Владавина права као основ борбе против системске корупције". Према томе, Савет ће се сигурно бавити спалионицом у Винчи, али тек када добије доказе из којих произлази сумња на корупцију. Највећи проблем Савета је што власт сакрива доказе и што докази, информације и документација нису доступни Савету. Нарочито нису доступни уговори који су закључени између наше државе и иностраних инвеститора у којима се регулишу односи по основу јавно-приватног партнерства.
Чему служи Савет за борбу против корупције? Питам јер не знам који су ефекти вашег рада, с обзиром да вам институције не достављају податке и не реагују на ваше извештаје?
- Савет за борбу против корупције је саветодавно радно тело Владе, које сагледава активности у борби против корупције, предлаже мере које треба предузети у циљу ефикасне борбе против корупције, прати њихово спровођење и даје иницијативе за доношење прописа, програма и других аката и мера у тој области. Савет благовремено указује Влади на уочене појавне облике корупције и указује на пропусте у механизмима борбе против коурпције.
За ових осам година поднели сте 40 извештаја о системској корупцији, а могли сте и 4.000. Све би било узалуд, јер и на тај мали број није било реакција из власти.
- Морам да вас демантујем да је 40 извештаја о системској корупцији мало. Ниједан извештај Савет није доставио власти без претходно спроведеног доказног истраживања да би утврдио да ли постоје основи сумње у корупцију. Прихватам ваше наводе да је било узалуд, али ако погледате став Европе, јасно је да је и Европа стицала своје мишљење о корупцији код нас и на основу наших извештаја.
Да ли су све ваше колеге из Савета заиста посвећене откривању корупције?
- Савет је радио са пет чланова иако смо по прописима имали право на 13 чланова. Уредно смо обавештавали Владу да се изврши избор нових чланова Савета и предлагали смо лица која би својом стручношћу и искуством помогли да се утврђују основане сумње на корупцију, међутим, Влада није именовала лица за чланове Савета, благовремено.
Нови чланови су ипак изабрани пре три године. Да ли они имају искуства у борби против корупције?
- Влада је 2017. године изабрала двојицу нових чланова, не из реда оних које смо ми предлагали, него лица која се никада нису бавили корупцијом. Моје виђење је да су изабрана лица, односно нови чланови Савета били раније или су и сада чланови СНС и да су у Савет бирани да би спречавали односно ометали борбу против корупције јер нам у том раду нису помогли. Власт није изабрала професоре Љубодрага Савића и Лепу Карамарковић за чланове Савета, иако их је Савет предложио за чланове јер су то лица која су се у својој пракси доказали као независни и изузетни стручњаци.
Имате ли осећај да постоји намера извршне власти да угаси Савет за борбу против корупције или пак да потпуно обесмисли рад тако што би за већину чланова именовала људе који су под њеном контролом?
- Код одговора на претходно питање произилази да је очигледна намера извршне власти да угаси Савет, односно да обесмисли његов рад јер је избор ова два члана био само почетак именовања људи који су под контролом власти - завршила је Јелисавета Василић.
Предаја Косова је спремна! Србија је шведски сто, а Вучић конобар који узима бакшиш! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: direktno.rs
