- Без решавања косовског чвора Србија неће ући у ЕУ, и то је јасан услов - подсетио је и председник Александар Вучић. Он је пре неколико дана рекао и да очекује да нам неко каже како се види споразум о нормализацији и да ли се под тим подразумева признавање Косова или не, и, у случају да се он подразумева, "како то мисле да изведу".
Одговоре на ова питања европски званичници засад не нуде, осим што пожурују да се до свеобухватног споразума дође, као што су то недавно у свом писму поручили министри спољних послова Немачке и Француске Хајко Мас и Жан-Ив ле Дријан, оценивши да је "крајње време за обнову дијалога Београда и Приштине".
Шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ је, потом, наговестио неке смернице рекавши да "постигнути споразум мора бити прихватљив и за међународну заједницу", као и да Београд и Приштина треба да се договоре око решења, али да притом "не могу имати одрешене руке да се договори шта год се жели". Јасно је да се ту мисли на питање граница, за које Борељ каже да је осетљиво, уз упозорење да ће сваки договор имати колатерални ефекат на регион.
Ипак, питање признавања или давања столице Косову у Уједињеним нацијама, у овом моменту се отворено не налаже Београду. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић, међутим, нема дилему да се од Београда очекује да Косово третира као независну државу.
- То је признавање дефакто, а не дејуре, односно онако као што се Западна Немачка односила према Источној Немачкој у периоду док нису имали дипломатске односе. То подразумева да признамо сва документа Косова и да не оспоравамо његов улазак у међународне институције, што онда значи и у Уједињене нације - каже Анђелковић за "Новости".
Он подсећа да су Немци тај модел врло јасно представили још 2007. године, што је за Србију апсолутно неприхватљиво:
- Ми своју сецесионистичку покрајину не можемо да третирамо као државу, чак и без признавања. Прихватање Ишингеровог модела у садашњим косовским границама би била наша потпуна капитулација. Србија мора да заузме став да је то неприхватљиво и да нико нема илузија да ћемо на то пристати.
О томе, у ком моменту ће се Београду јасно рећи шта се од њега очекује, Анђелковић каже да се од 2007, када је ова идеја изнета, ништа није променило набоље, да је она актуелна и да се српској страни презентује на неформални начин, иако се не именује Ишингеровим моделом.
У преговорима које је водила посредничка "тројка" Контакт групе 2007. Ишингер је предложио модел "две Немачке" који би подразумевао потписивање међудржавног споразума на основу којег би се утврђивали међусобни односи без помињања признавања. Тај план су одбацили тадашња влада и Скупштина.
Таксе да падну
ШЕФ дипломатије Ивица Дачић и амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изразили су на састанку разочарање одлуком Приштине у вези са увозом робе из централне Србије. Како је саопштио МСП, амерички амбасадор очекује да ће ускоро бити укинуте све рестрикције, а дијалог настављен. На састанку је било речи и о ситуацији са Црном Гором и о изборима. Годфри је рекао да верује да ће Србија и Црна Гора дијалогом решити сва питања.
Штампа није стигла на север
У српским срединама на северу Косова и Метохије има довољно прехрамбене робе упркос одлуци владе у Приштини да забрани улазак производа из централне Србије на којима нема ознаке "Република Косово". Радње су углавном добро снабдевене јер су трговци имали залихе одраније. Међутим, нема дневне штампе из Београда. Хлеб се углавном производи на северу Косова, у Лепосавићу и Зубином Потоку, па нема несташице.
Испливао снимак на којем Трифуновић шутира мушкарца! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Вечерње Новости
