У јулу је Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) добио од свог Сектора за превенцију, логистику и поступање у ванредним околностима захтеве за хитном набавком, пише ЦИНС.
Прво је 10. јула тражено да се набаве ПЦР тестови и реагенси за ПЦР, а онда и 13. јула исто ПЦР тестови и потрошни материјал за уређај за анализу.
Обе набавке су спроведене без објављивања јавног позива, а критеријум за доделу оквирног споразума била је најповољнија цена, наводи се у документацији објављеној на Порталу јавних набавки.
Истог дана када је добио захтеве од свог сектора, РФЗО је склопио споразуме. За реагенсе у првој и ПЦР тестове у другој набавци понуду је дала једна фирма, Сецонд Цyцле д.о.о. из Београда, па су тако за ову робу са њима склопљени споразуми вредни укупно око 58 милиона динара.
Међутим на адреси на којој је фирма била регистрована приликом доделе споразума, Браће Југовића 6, ње није било.
Новинарка Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) је 6. августа отишла на ту адресу и на њој затекла старог власника ове фирме, Лазара Ђуровића.
Ђуровић се децембра 2017. године пријавио на конкурс за директора Агенције за борбу против корупције, али на то место није изабран. Како наводи у својој биографији, две године је радио у Владиној Канцеларији за сарадњу са цивилним друштвом, а био је и члан Владиног Савета за спровођење Акционог плана за правосуђе у приступним преговорима са Европском унијом (ЕУ). У Савету је, према наводима из биографије, био консултант за антикорупцију.
Као консултант за антикорупцију Министарства правде се појављивао и ове године на састанцима Радне групе за поглавље 23 (правосуђе).
У фирми Сецонд Цyцле је био власник од оснивања, 2018. године, па све до проглашења ванредног стања у Србији због короне, марта 2020. Тада је нова власница и директорка постала Драгана Земан, некадашња одборница Социјалистичке партије Србије (СПС) у Општини Мионица.
На питање да ли се ту налази Секнд Сајкл, Ђуровић је рекао да прима пошту за њих и да „ако пише да је овде онда је овде”. Није знао ни да каже контакт телефон садашње власнице, а о разлозима због којих је изашао из власништва није желео да прича.
Сем што преузима њихову пошту Ђуровић је порицао било какву повезаност са фирмом, а иако је из ње изашао пре свега пет месеци за ЦИНС каже да је власник био давно.
- Није то било власник, то је другачије, није ни важно. То што сам ја имао везе, то је буквално била нека моја приватна ствар. Немам уопште разлога да вама било шта објашњавам.
Ђуровић је рекао и да за себе, а и за њих може да гарантује да послују „како треба“ и упутио новинаре да се обрате држави јер је она „дужна да одговори”:
- Не можете да очекујете да вам приватна фирма одговара, ако вам држава не одговара. Потпуно ван памети.
Пет дана након разговора са Ђуровићем, Секнд Сајкл је поднео захтев и променио адресу у Агенцији за привредне регистре. Ни у новим пословним просторијама у оквиру хотела Мона Плаза у Београду их није било, али је на рецепцији потврђено да су их изнајмили.
Републички фонд за здравствено осигурање иначе није одговорио на послата питања у вези са овим набавкама. О набавци медицинске опреме неопходне током пандемије короне писано је и раније.
Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија, каже да су два питања кључна у вези са овим набавкама РФЗО. Прво је да ли је постојало више фирми које су могле да ураде тај посао и да ли је позвана само једна.
- Уколико им је било познато да има више фирми које могу да испоруче ову робу, а позив је упућен само једној, то би било несавесно поступање и супротно начелима и Закону о јавним набавкама.
Иако додаје да нема сумње да је хитност у одређеној мери овде постојала, Ненадић оцењује да је друго питање да ли је у овим јавним набавкама степен хитности био толики да је одлука о оквирном споразуму морала да се потпише истог дана или је било могуће сачекати дужи период како би се те набавке спровеле у поступцима који би гарантовали већу јавност и могућност учешћа више фирми.
Фирма Секнд Сајкл је у јуну у Агенцији за привредне регистре регистровала нови интернет портал. Тако уместо сајта hensecondcycle. com на ком се наводи да је Секнд Сајкл „тим професионалаца који су посвећени томе да производња јаја буде још профитабилнија”, званичан портал постаје scc-lab. com.
- Ми смо дистрибутер биомедицинских производа и пружалац консултантских услуга. СЦЦ-Лаб је присутан у средњој и источној Европи и сада отварамо своју прву подружницу у Србији - наводи се на њиховом новом сајту.
ЦИНС је покушао да са фирмом ступи у контакт и позивом на број телефона наведен у регистру. Запослена која се јавила није желела да се представи и замолила је да се обраћање мејлом. То су и учинили, међутим до данас нису добили одговор. Када су је упитали да ли фирма послује у области фарми јаја укратко је речено да су нешто „погрешно видели”.
Међутим, доскорашњи власник фирме Лазар Ђуровић за ЦИНС каже да фирма има две делатности које све време иду паралелно.
- Све је то нека врста, да кажем, тих медицинских производа, само што је ово у пољопривреди, а ово за људе - казао је Ђуровић и додао да је у области фарми јаја реч о патенту о ком не сме да прича.
ЦИНС је у међувремену контактирао шест компанија из разних делова света које Секнд Сајкл на свом сајту наводи као своје сараднике, што су им и потврдиле две кинеске компаније Sansure Biotech i Bioer Technology, као и канадска ТЕЦТА-ПДС.
Драгана Земан се јавила тек на број телефона који се наводи поред њеног имена на списку одборника Општине Мионица из 2015. године, али је одбила да разговара са новинарком ЦИНС-а, и упутила је да се обрати РФЗО-у.
- Као приватна фирма стварно не дајемо информације никакве - казала је укратко.
На питања да ли је и даље у Социјалистичкој партији Србије и да ли је тренутно на некој функцији Земан је одговорила одрично.
Иначе, на старом сајту фирме се наводе две адресе као седиште. Адреса у Београду је управо Браће Југовића 6, док је друга адреса представништво у Лос Анђелесу. На број београдског телефона наведен на старом сајту нам се јавио извесни Немања Николић који је рекао да више није запослен у овој фирми и не може да прича о томе јер је то био део његовог уговора.
- У сваком случају фирма се бави лабораторијском опремом и бавила се и тим фармама јаја, односно то су у питању медицинска средства то јест ветеринарско-медицинска средства која поспешују митарење код кока носиља - казао је Николић.
На број телефона у Сједињеним Америчким Државама јавио се Владимир Ћук који је рекао да га је са запосленима ове фирме прошле године повезао један дечко „који је јако добар у продаји“ те да им је он дао телефон и адресу како би им ту стизала пошта. Ћук, који већ 25 година живи и ради у Америци, каже да су га запослени те фирме „одушевили” па је пожелео да проба да пласира њихов производ, смесу за хуман рад са пилићима, у Америци. Међутим, продаја није ишла:
- Ово је био легитиман покушај овдје да они гурну тај продукт и ја сам им рекао да ставе мој број телефона и то на сајт, да кад неко зове да тај позив иде мени за Америку, али никад се то није уиграло“.
Према његовим речима, власничку структуру није ни проучавао јер је то планирао уколико са њима „убоде неки дил“.
Тирана и Приштина праве историјски споразум у Скадру. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Директно
