Најбројнију артиљерију у региону има Румунија. То је највећа војска на овим просторима, али се у њеном арсеналу налази доста технике из старих времена. Према подацима Милитари Баланса за ову годину Букурешт има 675 артиљеријских оруђа.
Главнину румунске артиљерије чини 351 вучна хаубица калибра 152 милиметра: М-1981 домета 24 километра и М-1985 домета 29 километра. Оба оруђа пројектована су и произведена у Румунији на основу совјетске хаубице Д-20 која је до 2006/7. године коришћена у Војсци Србије.
Хаубицу вуку камиони и потребно јој је неколико минута да заузме положај за гађање и напусти положај. Због тога је веома рањива у савременим условима борбе.
Од самоходне артиљерије Румунија има 40 руских Гвоздика калибра 122 мм и домаћу варијанту Модел 89 на шасији борбеног возила пешадије са дометом око 15 километара што се сматра недовољним за савремене услове. Ту је и 96 хаубица из Другог светског рата М30 калибра 122 мм и домета 12 км.
Највећа узданица румунске артиљерије су вишецевни лансери ракета. Од старијих модела ту је 134 комада АПР-40 домета 20 километара који је прилично мобилан и са добро увежбаном посадом може брзо да мења положај.
Румунија расположе и са 54 новија вишецевним лансера ракета ЛАРОМ домета 20 и 45 километра. Тај систем има аутоматизован и дигитализован систем рада, а ракете имају стабилизацију путање тако да су веома прецизне. Због тога је ЛАРОМ тренутно најмоћнији лансер ракета у оперативној употреби у региону.
Србија заузима друго место по бројности артиљеријских оруђа. Има их укупно 286, а у предности је у односу на Румунију јер је половина оруђа самоходно. У активним бригадама Копнене војске Србије комплетна артиљерија је самоходна.
Најбројније артиљеријско оруђе у Војсци Србије је самоходна хаубица 2С1 Гвоздика. Има их 67 а српска војска користи гранате повећаног домета од 22 километра. Снагу још више повећава 6 самоходних топ хаубица Нора Б-52 са дометом већим од 40 километра и великим бројем савремених уређаја.
Моћ српске артиљерије чини и 60 самоходних вишецевних лансера М-77 Огањ (од којих је 6 модернизовано) домета 22 и 40 километра, као и 18 самоходних М-94 Пламен-С домета 12 километра.
Артиљерију коју вуку камиони у Србији чини 78 хаубица Д-30Ј (којима су наоружане територијалне бригаде), домета од 17 км, затим 36 хаубица Нора М-84 калибра 152 мм и домета 24 км, као и 18 совјетских топова М-46 130 мм домета 27 километра, оба оруђа у саставу су Мешовите артиљеријске бригаде.
Највећи домет у српској артиљерији има ракетни лансер М-87 Оркан, са дометом од 50 километра, а Војска Србије тренутно их има 3 у оперативној употреби. Нису последња реч технике и прилично су спори, али НАТО авијација 1999. године нпр. није успела да их погоди иако су коришћени у сукобима на Косову и Метохији.
Треће место по бројности артиљерије држе Оружане снаге Босне и Херцеговине са 124 комада, али је њихов квалитет упитан. Са 100 вучних хаубица Д-30Ј (потпуно исти модели као и у Војсци Србије, произведене су у фабрици „Братство“ у Новом Травнику), наслеђених од ЈНА, као и 36 румунских вишецевних лансера ракета АПР-40.
Затим следи Бугарска са 96 артиљеријских оруђа. Бугарска армија, попут српске углавном поседује самоходне али застареле систем. Има 48 самоходних хаубица 2С1 Гвоздика домета 15 км, 24 самоходна вишецевна лансера БМ-21 Град домета 20 км и 24 вучне хаубице Д-20 домета 24 км.
Бугарску следи Северна Македонија са 86 артиљеријских оруђа према подацима Милитари Баланса, али су ту најбројније брдске хаубице М-1938 скромног домета од 12 км и има их 56 у резерви. Следи 30 југословенских хаубица М-56 калибра 105 мм и домета 13км ( које су набављене 1996. године из СРЈ, а воде порекло из америчке војне помоћи 50-их година).
Од вишецевних лансера ракете Северна Македонија има 6 комада БМ-21 Град и 11 лансера Пламен.
Занимљиво је и да једна од земаља која има релативно модерну артиљерију, Хрватска, има 67 оруђа и налази се при дну табеле. Окосницу хрватске артиљерије чини 12 самоходних хаубица ПзХ-2000, које иако су набављене као половне од немачке војске имају тренутно најбоље тактичко-техничке караткеристике у својој категорији у региону.
Иако немају велику брзину кретања, јер имају гусенице, квалитет оруђа је врхунски, а максимални домет са стандардним гранатама је 40 километра. Постоје и гранате већег домета и прецизности, али их Оружане снаге Републике Хрватске не поседују.
Главна борбена предност ПзХ-2000 је брзина гађања, која према декларацији произвођача изности три гранате за 9 секунди и чак 10 до 13 у првој минути гађања.
Хрватска има и 8 екс-ЈНА хаубица 2С1 Гвоздика, 20 Д-30Ј такође из времена ЈНА, а од вишецевних лансера ракета им 6 „домаћих“ Вулкана М-92 ( модификовани ЈНА М-77 Огањ прилагођен за ракете 122, уместо оригиналних 128 мм) и 21 БМ-21 Град, оба домета око 20 километра.
Следећа по бројности и квалитету артиљерије је Мађарска са свега 31 хаубицом Д-20 калибра 152 милиметра.
Иако се ради о моделу старом више деценија, искуства говоре да је та совјетска хаубица много лакша за руковање од новијих западних решења када је реч о вучним хаубицама и зато је популарна у нашем окружењу.
Следи Војска Црне Горе са 30 артиљеријских оруђа и то 12 вучних хаубица Д-30Ј и 18 самоходних лансера М-63/94 Пламен, који су преостали 2006. године после распада Државне заједнице Србија и Црна Гора.
На дну лествице је Словенија која има 18 топ хаубица ТН-90 израелске производње и то Словенце чини ретком нацијом која се, бар што се артиљерије тиче, одрекла наслеђа Хладног рата.
Словеначки ТН-90 има домет од 39 километра, а поседује више рачунара ( балистички, географски, метеоролошки) који утичу на импозантну брзину рада посаде на ватреном положају и омогућавају веома прецизну ватру по циљевима чак и на великим даљинама.
Албанија је једина земља региона која нема артиљерију.
Планови модернизације
Земље региона имају различите планове модернизације артиљерије или их пак уопште немају.
Најскупљу и највећу модернизацију планира највећа земља, Румунија, која је потписала уговор о набавци 54 америчка лансера ракета ХИМАРС у послу вредном 1,24 милијарде долара.
Набавиће се више типова пројектила, домета до 165 километра. Лансери ХИМАРС су последња реч технике и све врсте пројектила које лансирају имају одличну прецизност и велику разорну моћ, а постоје пројектили са касетним бојевим главама.
Румуни такође планирају набавку самоходних хаубица. Међутим, још нема конкретних понуда или објављених планова о куповини.
Озбиљну модернизацију планира и Мађарска и биће јача за 24 самоходне хаубице ПзХ-2000 из Немачке. Први модели стижу 2021. године. Уз сву потребну савремену електронику треба додати и да је домет од 40 километара са стандардном гранатом чини веома моћним оружјем.
На тржишту постоје и гранате домета 56 и 60 километара, јужноафричке компаније Денел, али нема назнака да ће их Мађарска купити.
Србија такође има велике планове за модернизацију артиљерије, али већ годинама ради о великом броју најава и слабој реализацији.
Неколико дана пред изборе в.д. помоћника министра одбране за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић је 18. јуна најавио да ће „Војска Србије за две недеље добити батерију и по“ дигитализованих лансера Огањ (9 оруђа), а ускоро и још једну батерију (6 оруђа).
Дигитализовани Огањ је један од најбрже спроведених пројеката модернизације наоружања јер је на постојећем лансеру М-77 Огањ, постављен инерцијални навигациони систем који нико не може да омета, дигитализовани су бројни системи и све ручне радње се сада изводе аутоматски. Српски дигитализовани Огањ тако може слободно носити епитет најсавременијег артиљеријског оруђа тог типа у региону.
Домет стандардних ракета је 20, а унапређених 40 километра.
Занимљиво је да најаве да се за Војску Србије развијају бројни ракетни системи, најчешће буду само најаве, јер се годинама развија систем АЛАС (почео као пројекат за Обалску одбрану Емирата), затим пројектили Кошава-1 и Кошава-2 који би сви требало да се лансирају са новог „модуларног Огња“ који ће имати и оклопну кабину – али се за сада ти модели само испитују, а увођење у употребу само најављује.
Такође, на сајму наоружања Партнер 2017 представљен је лансер балистичких пројектила Шумадија, са ракетама Јерина 1 домета 65 км и вођеним ракетама Јерина-2 домет 285 километра, али јавности још није представљено испитивање ракета нити је било најава да ће Војска Србије бити опремљена Шумадијом.
По најавама, без икакве видљиве реализације, предњачи Хрватска која од краја 2015. године и таблоидима најављује набавку, односно америчку донацију система М-270 АТАЦМС ( верзија која је претходила систему ХИМАРС) који може да лансира и тактичке балистичке ракете домета 300 км, али се није одмакло даље од новинских наслова.
Остале земље региона углавном немају никакве планове модернизације, нити куповине нових артиљеријских система, а занимљиво је ни Бугарска која спада у веће регионалне војне силе нема у списку набавки нове хаубице или ракетне лансере.
Авиони Су-57 применили нову тактику у борбеним условима! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
