Само у прва два месеца ове године у Хрватску је увезено поврћа у вредности од 29 милиона евра, од чега највише крумпира (пет милиона евра, односно 9000 тона кад је у питању количина). Највише се увозио семенски кромпир, набавили смо га чак 20 посто више него у истом раздобљу прошле године.
Онај ко чита декларације кад иде у продавницу, зна колико је издашна понуда страног воћа на полицама. То потврђују и бројке; прошле године, према подацима хрватског Министарства пољопривреде, увезли воћа и орашастих плодова, агрума и лубеница у вредности од 35,6 милиона евра, што је за 18,3 одсто више него прошле године.
Количински је увоз био нешто мањи у односу на годину раније, за око 1,8 одсто.
Готово 60 посто увоза отпада на банане и агруме, а слиједе орашасти плодови на које отпада 11 посто укупне вриједности увоза.
Велике бројке бележе међутим, и кад је у питању увоз култура које и у Хрватској традиционално успевају; у прва два месеца ове године увезли су, 1545 тона јабука, од чега петину из Пољске, а крушака 1247 тона, махом из Италије.
Холандија - пољопривредна велесила
Осим што су нам радње пуне кромпира из увоза, али не кипарског, него претежно холандског и немачког, ни у производњи бројних других култура нисмо самодовољни. Црвеног лука увезли смо готово 6000 тона, од чега половину из Холандије, пољопривредне велесиле.
По количинама следе шаргарепа, репа, цвекла – у прва два месеца ове године у Хрватску је увезено више од 3000 тона споменутих култура, а трећина тога је стигла из Србије.
Кад је у питању зелена салата, најели смо се највише оне из Србије; 1000 тона од укупно увезених 1923 тоне. Ни за порекло купуса, карфиола и кеља више не можемо бити сигурни – и ове су културе високо на листи увезеног поврћа, с готово 2000 тона у само прва два месеца ове године.
Које уопште воће и поврће Хрватска произведе довољно за потребе свога становништва, питали су новинари надлежне у Министарству пољопривреде.
– Република Хрватска је у 2018. години била самодовољна у производњи воћа за културе трешње и вишње (128,43 одсто потреба), те у производњи мандарина (102,60 одсто властитих потреба). У производњи воћа приближно смо самодовољни у производњи јабука (92,03 одосто), шљиве производимо за 68 одосто властитих потреба, а јагоде 57,76 одосто.
У производњи поврћа, Република Хрватска донекле је збринута у производњи купуса (90,12 одосто), са лубеницама и дињама је 77,15 одосто, краставацима 71,04 одосто, свежег парадајза 71 одосто, а кромпира 66,99 одосто – објашњавају из Министарства.
Почетна улагања
С обзиром на наведено, новинаре је занимало постоји ли бојазан од несташице одређеног воћа и поврћа ако на јесен дође до другог таласа епидемије коронавируса и затварања граница, пише Слободна Далмација.
– Министарство пољопривреде је свесно проблема у којем се Хрватска усред другог таласа пандемије коронавируса може наћи, свакако да постоји могућност да одређене културе буду недоступне на домаћем тржишту РХ (говоримо о воћу и поврћу које успева у суптропском и тропском климатском подручју).
Улажемо, међутим, додатне напоре како би хрватски произвођачи воћа и поврћа опскрбили домаће тржиште. Средства програма подршка примарним произвођачима у сектору биљне производње и сектору сточарства усмерена су на подсекторе наведених грана пољопривреде који су највише страдали од последица угрозе, а то су у првом реду подсектори поврћа и воћа, те производње које се одвијају у затвореним просторима, кратког су обртног интервала те имају већа почетна улагања – објашњавају из Министарства.
Ево што се највише увозило у прва два месеца 2020. године
Воће:
1) агруми (свежи или суви) – 15.303 т
2) банане – 13.980 т
3) јабуке – 1545 т
4) крушке – 1247 т
5) грожђе (свеже или суво) – 480 т
Поврће
1) кромпир – 9000 т
2) црвени лук– 5627 т
3) шаргарепа, репа, цвекла – 3052 т
4) зелена салата – 1923 т
5) купус, карфиол, кељ – 1671 т
Прочитајте ОВДЕ ко је поручио Милу да се литије настављају, а власт нека не мучи народ, већ то реши мојом ликвидацијом!
Извор: jutarnji. hr
