Пре само десет година сте у грчким новинама могли да видите карикатуре Ангеле Меркел у нацистичкој униформи. На врхунцу финансијске кризе Немци су важили за гониче, који су презадужене земље јужне Европе подучавали немилосрдној буџетској дисциплини. С друге стране за штедљиве северњаке, Немачка је била спасоносно сидро стабилности, које ће сачувати Европу од бесконачног задуживања.
Данас, истој оној немачкој канцеларки, коју су тада гледали као штедљиву Швабицу, данас фондови за обнову након короне не могу бити довољно велики. Пакет помоћи мора да буде „масиван", рекла је у уторак немачка канцеларка у разговору са италијанским премијером Ђузепеом Контијем. Италија би од ове помоћи могла највише да профитира. Министар финансија, Олаф Шолц (СПД) жели да Европа, с обзиром на економске последице, пошаље „јаке сигнале", такође и у погледу финансијских тржишта.
У петак и суботу, на првом Самиту ЕУ од марта, на којем се шефови држава и влада састају лично, биће речи о фонду тешком 750 милијарди евра. Европска комисија је предложила да од те суме 500 милијарди евра буду дате на име бесповратне помоћи државама које је корона посебно погодила, а остатак као кредити. 500 милијарди евра као поклон је идеја коју су у мају пласирали Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон.
Корона је променила све
Одакле долази ова промена мишљења?! „Због необичне природе ове кризе, бирамо и необичан пут." Тако је немачка канцеларка објаснила ову нову великодушност. Политичар ЦДУ, Андреас Јунг казао је: „Корона погађа све земље у Европи, а неке посебно јако. У таквој једној ванредној ситуацији потребна је помоћ партнера. А то је и у нашем сопственом интересу: јака Немачка и јака Европа припадају једна другој."
Баш за ЦДУ Ангеле Меркел, партију која је оријентисана на стабилност, ово је био крупан залогај. Чак се и шеф Посланичког клуба Уније ЦДУ/ЦСУ, Ралф Бринкхаус сложио када је у мају Меркел представила немачко-француски предлог. „Све то је већ скок за нашу фракцију."
Али, чак ни шеф немачких либерала (ФДП), Кристијан Линднер у основи није против фонда. Његова партија је током финансијске кризе била коалициона партнерка ЦДУ и још више се него ЦДУ залагала за заустављање задуживања и трошења новца.
Само је АфД суштински против
Једина партија која критикује је Алтернатива за Немачку (АфД). Шефица Посланичког клуба те партије, Алис Вајдел на то гледа као на пуцање бране. То ће бити „огроман баласт" за немачке пореске обвезнике, сматра Вајдел, а о европској солидарности ни да чује. „Ми у овој ситуацији немамо милијарде на поклон, јер морамо сами себи да помогнемо", казала је она у Бундестагу.
Осим АфД, не чује се више критичких гласова. Премијер Баварске, Маркус Зедер (ЦСУ), којег би половина Немаца радо видела као кандидата Уније за канцелара, већ је стао иза ових планова. Он је рекао да земље унутар Уније не би требало посматрати као дужнике и повериоце, већ више као партнере.
И Норберт Валтер-Борјанс, један од двоје председавајућих СПД, изјавио је прошлог месеца да од комплетног немачког председавања у наредних пола године очекује да се крене у новом правцу. „Ми немамо више улогу као пре 13 година, када смо у кризи били васпитачи Европе, сада бисмо морали да се поштујемо као партнери." А ту спада и снажан финансијски ангажман Немачке, рекао је.
Многе је изненадило да су ови немачки „васпитачи" сада спремни да издвоје 500 милијарди евра земљама погођеним корона-кризом. Меркел на том инсистира упркос „штедљивој четворци" - Холандији, Аустрији, Шведској и Данској, јер би кредити још више повећали задуженост, као на пример задуженост Италије и удавили њену економију.
Страх од расипања
Холандски премијер, Марк Руте више не разуме немачки свет. Он и други премијери „штедљиве четворке" страхују од расипања. Андреас Јунг из ЦДУ каже: „Без подстицаја се не може. Јер, ионако презадуженим земљама понуда кредита је исто као да сте им дали камење уместо хлеба."
Можда је некима у ЦДУ таква репутација Немачке постала необична. Шеф Посланичког клуба Бринкхаус је у једном интервјуу дан уочи самита захтевао да се донирана средства повежу са реформама у тим земљама.
То би можда могло да на Самиту мало умири поменуту „штедљиву четворку" и доведе до компромиса. Поједини политичари су већ помињали и области које би се могле унапредити, попут заштите човекове средине и климе и дигитализација. Могуће је такође да се сума од 500 милијарди умањи или да се направи нека другачија мешавина кредита и донација.
Али, то неће променити нову велику великодушност Ангеле Меркел. Она је почетком месеца, када је Немачка преузела председавање Унији, пред Европским парламентом изјавила: „Која друга порука је прикладнија од ове да је ова Европа способна за велике ствари, ако се држимо заједно". Андреас Јунг је на питање, шта је је у игри, одговорио исто тако кратко: „Европа. Идеја, вредности, привреда."
Прочитајте ОВДЕ зашто је Грчка спремна на рат.
Извор: Дојче Веле
