Афера која се у јавном жаргону одомаћила под именом “Тетка из Канаде”, кренула је оног тренутка када је Александар Вулин постао посланик, дакле у мају 2012. године, а о њеном току јавност је уредно извештавао КРИК.

Вулин и његова супруга у јулу 2012. године званично постају власници стана на Звездари, који су купили од инвеститора Момчила Филиповића. Цена стана износила је 229.620 евра, плус паркинг место у истој згради у вредности од 15.000 евра, дакле, укупно 244.620 евра. У уговору који су тада потписали купац и продавац наведено је и да је брачни пар Вулин прву рату у износу од 40.000 евра уплатио 22. октобра 2011. године, те да се обавезују да ће остатак исплатити до 30. септембра идуће године. У јулу 2012, Уговор о куповини стана званично је оверен у Првом основном суду у Београду.

Мењање исказа

Када је две године касније Агенција за борбу против корупције покренула питање порекла Вулинове имовине, тадашњи посланик, а сада министар, рекао је да је дан након овере уговора, његова супруга Наташа позајмила 205.000 евра од своје тетке Мире Милић из Канаде, те да су они истог дана новац исплатили продавцу. Министрова супруга Наташа касније је испричала да је новац дала Филиповићу на руке у просторијама његове фирме.

У периоду од августа 2012. до септембра 2013, Вулин је најпре постављен за директора Канцеларије за Косово и Меохију, а затим и за министра без портфеља задуженог за Косово у тадашњој Влади Србије. Наредне године постаје и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Недуго након овог постављења Агенција за борбу против корупције почиње да се бави случајем Вулиновог стана.

Вулин је у неколико наврата мењао исказ. На почетку је тврдио да је стан платио од продаје имовине, а новинари КРИК-а открили су да је једину некретнину коју је поседовао, једнособан стан у Новом Саду, Вулин добио на поклон, а потом га продао брату за 38.000 евра.

Како ова сума није чинила ни шестину новца који је Вулин дао за куповину стана, био је принуђен да мења исказ. Тада је у причу укључена тетка из Канаде. Као доказ да је 205.000 евра позајмио од тетке своје супруге, Вулин доставља и признаницу са потписом Наташе Вулин, на којој је писало да је примила новац и да је рок за враћање десет година. Симптоматично, али теткиног потписа на овом папиру није било.

Уносио мало по мало

Тада се цела ствар даље компликује, јер није било никаквог писаног трага око тока овог новца. Управа за спречавање прања новца није пронашла да је 205.000 евра легло на рачун било Александра Вулина, његове супруге Наташе, било продавца Момчила Филиповића. Да је министар новац у земљу унео у готовини, морао је да га пријави царини, међутим, ни то се није десило.

Вулин је затим навео да је стан исплатио дан након овере уговора и доставио још једну признаницу са потписом продавца стана и адресом у Марбељи у Шпанији. Овај пут недостајао је број рачуна на који је Вулин уплатио новац.

На инсистирање новинара да објасни на који начин је унео у земљу 205.000 евра, Вулин је рекао нешто што ће се свакако дуго памтити.

“Ко вам каже да је унето у једном комаду? Ко вам каже да није пренето 9.000 по 9.000 по закону?“, рекао је тада министар и само се још дубље закопао у живо блато.

Да је ово тачно, то би практично значило да је чак 23 пута морао да путује из Канаде у Србију и доноси новац мало по мало. Осим што је немогуће, ова изјава није у складу ни са осталим прикупљеним доказима, јер је Вулин пријавио да је суму за стан продавцу уплатио као целину, а не у деловима.

Заказала три тужилаштва

Општа заврзлама даље се наставља у децембру 2015. године када је Агенција за борбу протв корупције извештај о контроли Вулинове имовине послала Тужилаштву за организовани криминал.

У јуну 2017, Тужилаштво за организовани криминал обуставило је поступак против Вулина. Случај је годину и по дана био у тужилаштву.

Службена белешка тужилаштва открила је невероватне ствари, да на разговор није био позван ни министар Вулин, ни мистериозна тетка која му је наводно позајмила новац. Полиција и тужилаштво испитали су његову супругу Наташу, инвеститора Момчила Филиповића и његовог сина који су потврдили Вулинову причу.

Тужитељка Тамара Ристић која је водила случај утврдила је да министар није злоупотребио положај и примио мито. Навела је и да је утврђено на који начин су Александар и Наташа Вулин прибавили новац, иако они нису понудили ниједан доказ за то.

На послетку, Тужилаштво за организовани криминал се прогласило ненадлежним тврдећи да Вулин у тренутку куповине стана није био функционер.

Да је то кључни доказ за одбацивање случаја Вулин, могло се наслутити и после изјаве председника Србије Александра Вучића о овој ствари.

“Важан детаљ је да је Вулин стан добио у јуну месецу 2012. године, а да је влада формирана у августу 2012. године. Дакле, ми смо овим установили да Вулин као представник власти није украо ништа, ако су ове чињенице које сам ја изнео прецизне“, рекао је Вучић.

У јулу 2017. случај је прослеђен Првом основном тужилаштву које је проверавало само да ли је Вулин пријавио стан, а пошто јесте и они су обуставили поступак. У августу 2017. Агенција за борбу против корупције извештај је послала и Вишем јавном тужилаштву у Београду, које је такође одлучило да не покрене истрагу.

Случај “Тетка из Канаде” овим је званично завршен. Ником ништа.

Зашто Вучић жури да изда Косово прочитајте ОВДЕ.

Извор: nova.rs