-Док трају зелени брежуљци, биће дрва да се запале. Ако задржимо нашу стратегију, наћи ћемо прилику у кризи и турбуленцијама. Кинески народ ће сигурно надвладати све тешкоће и изазове који предстоје - рекао је.
Сијев коментар, објављен у државним медијима уy наслов: „Си Ђинпинг преноси самопоуздање! Самопоуздање! Ипак, самопоуздање! “, контрадикторан је тешком и непријатељском међународном окружењу у коме се земља нашла.
Многи су стекли утисак да је Кина протеклих месеци посвађана са половином света. Сада већ традиционалне тензије са Америком достижу нове висине, али је Пекинг у последње време успео и да "зарати" на неколико других фронтова, мада не увек искључиво својом кривицом.
За само три месеца наредила је затварање америчког конзулата на југозападу земље, као одговор на сличан потез Америке, учествовала је у сукобу са смртним исходима на граници са Индијом, доживела је нагли крај такозване „златне ере“ односа са Великом Британијом, укључила се у рат речима са Аустралијом, а ни Нови Зеланд није заобишла. Хонг Конгу је наметнула драконски закон о националној безбедности на општу међународну осуду и генерално отишла корак даље у ривалитету са Вашингтоном који присиљава друге земље да бирају стране.
Кинеске компаније и грађани почели су да плаћају цену свеопштег неповерења у њихову земљу. Из Индије, једног од најбрже растућих тржишта на свету, искључено је 59 кинеских компанија. Кинески гигант Хуавеј остао је без приступа кључном упоришту у Европи, пошто је Велика Британија, након снажног притиска Америке, објавила да блокира његово пословање. Сличан потез је након тога повукла и Француска.
Више земаља је дигло глас против масовног затварања Ујгура и других муслиманских мањина, позивајући на санкције и законске мере. Кинески научници и студенти су под све већим надзором у иностранству.
Кина је годинама радила на уверавању међународне заједнице да се "развија у миру" и да неће покушати да обори "статус кво" међународног поретка. Под Сијем се појавила одлучнија Кина која је спремна да се суочи са својим критичарима, а та новостечена храброст је посебно приметна последњих месеци док Пекинг користи то што су његови ривали, пре свега Америка, и даље до грла у здравственој кризи.
Кина се нашла и усред сукоба са земљама које традиционално не сматра ривалима. Након што је Аустралија позвала на покретање истраге о избијању пандемије корона вируса, Кина је драстично повећала царину за аустралијски јечам и осудила једног аустралијског грађанина на смрт. Како се наставио поступак екстрадиције финансијске директорке Хуавеја у Канади, кинески судови осудили су двојицу притворених Канађана на смрт. Недавно слање кинеских бродова на острва око којих се споре Јапан и Кина нашкодило је годинама зближавања, а конзервативни званичници у Токију сада позивају владу да откаже најављену државну посету Сија.
Многи су били, мало је рећи, збуњени понашањем кинеског руководства током протеклих неколико месеци. Аналитичари су покушали да дешифрују зашто су донете одређене одлуке и ко их је донео, јер се заправо врло ретко дешава да се Кина истовремено посвађа са свима.
"Однос са Америком условљава остале"
Динамику међународних односа Кине протеклих месеци, као и протеклих година, можемо пратити према "секторима односа", објашњава Невен Цветићанин, председник Форума за стратешке студије Института друштвених наука. Први и најважнији је свакако однос са Америком, који директно условљава однос са оним што се у дипломатском жаргону назива "Петоро очију" - групом најважнијих англосаксонских савезника Америке коју чине Аустралија, Канада, Нови Зеланд и Велика Британија.
- То је групација која се у међународним односима углавном има усаглашене ставове, тако да проблеми са САД одмах повлаче и проблеме са осталима. То је лако објашњиво - каже Цветићанин.
Односи са Индијом припадају другом корпусу и тичу се сукоба око границе на Хималајима и ресурса, тачније воде.
- Индија је свесна своје стратешке позиције чувара Индијског океана и ту позицију користи да подигне цену на Западу, пре свега код САД. То јој изазива проблеме са Кином. То су две најмногољудније земље које имају заједничку границу, а врло комплексне односе задњих деценија - објашњава саговорник.
Што се тиче односа Кине са ЕУ, ту је приметан узајамни опрез, додаје Цветићанин. Сијев нови "Пут свиле" пројактован је да, попут старог, заврши у Европи. Ти ЕУ и Кина могу имати неке заједничке интересе, али они где се разилазе је поглед на политичку и друштвену ситуацију, као и питање Хонг Конга.
Почетак Хладног рата
Читав низ манифестација сукоба Америке и Кине, од трговинског рата, преко борбе за примат у Јужнокинеском мору до пословања Хуавеја, развијао би се и да свет ове године није задесила пандемија. Међутим, здравствена криза је умножила и убрзала све претходне, толико да многи примећују да је, са стрепњом најављиван, нови Хладни рат две суперсиле већ стигао. Са тиме се слаже и Цветићанин, истичући међусобно затварање конзулата као преломни моменат.
- Ако смо раније говорили о најавама новог Хладног рата, мислим да је овим потезима он почео. То је сада потпуно видљиво. Та стратешка конкуренција се одражава на све остало – и на односе са Индијом и "Петоро очију", и на односе у Јужнокинеском мору... - рекао је Цветићанин.
Ову фазу међународних односа описује као "подешавање", односно испитивање односа снага на терену, припрема се за будуће споразуме, санкције и остали арсенал међународних инструмената. До потпуне ескалације још није дошло.
- Као и код старог Хладног рата, све је донекле у равнотежи и контроли. Често се лаички помисли на неко хаотично непријатељство када се помене Хладни рат, али је то заправо осднос стратешке конкуренције две силе које су са једне стране конкуренти, али имају и неке договоре и сарадњу. Ја не бих овај тренутак назвао тоталном ескалацијом, ово је већ све виђено и малтене блоковска подела. Моја теза је да у политичком смислу и даље живимо продужени 20. век - објашњава Цветићанин.
Стратешка моћ каска за економском
Будуће маневре Кине у хладноратовском поретку свакако ће компликовати то што је "на ратној нози" са толико земаља истовремено - огроман број отворених питања одражава се на способност њиховог решавања. То како је Кина доспела у такву ситуацију, њој потпуно несвојствену, неки објашњавају "багом" у процесу креирања политике. Укратко, превелика концентрација моћи води до политичких грешака, јер кад је неки систем, попут кинеског, толико централизован, унутар њега се не чују гласови неслагања, па се нижу погрешне процене.
- Сама Кина можда није ни одабрала овај пут, већ да јој се јако брзо десила позиција суперсиле. Када се успон деси пребрзо и чак и најбољим стратезима је тешко да то апсорбују. Силе и када падају и када се успињу нису увек у могућности да контролишу свој пут и онда то у читавом међународном систему изазива потресе. Управо се то сада дешава. Оно што прави дисбаланс је то што кинеску економску моћ не прати и једнака стратешка моћ. Ту су и даље у предности САД и Русија - сматра Цветићанин.
Лукашенко ставио војску на граници у пуну борбену приправност. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
