-Dok traju zeleni brežuljci, biće drva da se zapale. Ako zadržimo našu strategiju, naći ćemo priliku u krizi i turbulencijama. Kineski narod će sigurno nadvladati sve teškoće i izazove koji predstoje - rekao je.

Sijev komentar, objavljen u državnim medijima uy naslov: „Si Đinping prenosi samopouzdanje! Samopouzdanje! Ipak, samopouzdanje! “, kontradiktoran je teškom i neprijateljskom međunarodnom okruženju u kome se zemlja našla.

Mnogi su stekli utisak da je Kina proteklih meseci posvađana sa polovinom sveta. Sada već tradicionalne tenzije sa Amerikom dostižu nove visine, ali je Peking u poslednje vreme uspeo i da "zarati" na nekoliko drugih frontova, mada ne uvek isključivo svojom krivicom.

Za samo tri meseca naredila je zatvaranje američkog konzulata na jugozapadu zemlje, kao odgovor na sličan potez Amerike, učestvovala je u sukobu sa smrtnim ishodima na granici sa Indijom, doživela je nagli kraj takozvane „zlatne ere“ odnosa sa Velikom Britanijom, uključila se u rat rečima sa Australijom, a ni Novi Zeland nije zaobišla. Hong Kongu je nametnula drakonski zakon o nacionalnoj bezbednosti na opštu međunarodnu osudu i generalno otišla korak dalje u rivalitetu sa Vašingtonom koji prisiljava druge zemlje da biraju strane.

Kineske kompanije i građani počeli su da plaćaju cenu sveopšteg nepoverenja u njihovu zemlju. Iz Indije, jednog od najbrže rastućih tržišta na svetu, isključeno je 59 kineskih kompanija. Kineski gigant Huavej ostao je bez pristupa ključnom uporištu u Evropi, pošto je Velika Britanija, nakon snažnog pritiska Amerike, objavila da blokira njegovo poslovanje. Sličan potez je nakon toga povukla i Francuska.

Više zemalja je diglo glas protiv masovnog zatvaranja Ujgura i drugih muslimanskih manjina, pozivajući na sankcije i zakonske mere. Kineski naučnici i studenti su pod sve većim nadzorom u inostranstvu.

Kina je godinama radila na uveravanju međunarodne zajednice da se "razvija u miru" i da neće pokušati da obori "status kvo" međunarodnog poretka. Pod Sijem se pojavila odlučnija Kina koja je spremna da se suoči sa svojim kritičarima, a ta novostečena hrabrost je posebno primetna poslednjih meseci dok Peking koristi to što su njegovi rivali, pre svega Amerika, i dalje do grla u zdravstvenoj krizi.

Kina se našla i usred sukoba sa zemljama koje tradicionalno ne smatra rivalima. Nakon što je Australija pozvala na pokretanje istrage o izbijanju pandemije korona virusa, Kina je drastično povećala carinu za australijski ječam i osudila jednog australijskog građanina na smrt. Kako se nastavio postupak ekstradicije finansijske direktorke Huaveja u Kanadi, kineski sudovi osudili su dvojicu pritvorenih Kanađana na smrt. Nedavno slanje kineskih brodova na ostrva oko kojih se spore Japan i Kina naškodilo je godinama zbližavanja, a konzervativni zvaničnici u Tokiju sada pozivaju vladu da otkaže najavljenu državnu posetu Sija.

Mnogi su bili, malo je reći, zbunjeni ponašanjem kineskog rukovodstva tokom proteklih nekoliko meseci. Analitičari su pokušali da dešifruju zašto su donete određene odluke i ko ih je doneo, jer se zapravo vrlo retko dešava da se Kina istovremeno posvađa sa svima.

"Odnos sa Amerikom uslovljava ostale"

Dinamiku međunarodnih odnosa Kine proteklih meseci, kao i proteklih godina, možemo pratiti prema "sektorima odnosa", objašnjava Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka. Prvi i najvažniji je svakako odnos sa Amerikom, koji direktno uslovljava odnos sa onim što se u diplomatskom žargonu naziva "Petoro očiju" - grupom najvažnijih anglosaksonskih saveznika Amerike koju čine Australija, Kanada, Novi Zeland i Velika Britanija.

- To je grupacija koja se u međunarodnim odnosima uglavnom ima usaglašene stavove, tako da problemi sa SAD odmah povlače i probleme sa ostalima. To je lako objašnjivo - kaže Cvetićanin.

Odnosi sa Indijom pripadaju drugom korpusu i tiču se sukoba oko granice na Himalajima i resursa, tačnije vode.

- Indija je svesna svoje strateške pozicije čuvara Indijskog okeana i tu poziciju koristi da podigne cenu na Zapadu, pre svega kod SAD. To joj izaziva probleme sa Kinom. To su dve najmnogoljudnije zemlje koje imaju zajedničku granicu, a vrlo kompleksne odnose zadnjih decenija - objašnjava sagovornik.

Što se tiče odnosa Kine sa EU, tu je primetan uzajamni oprez, dodaje Cvetićanin. Sijev novi "Put svile" projaktovan je da, poput starog, završi u Evropi. Ti EU i Kina mogu imati neke zajedničke interese, ali oni gde se razilaze je pogled na političku i društvenu situaciju, kao i pitanje Hong Konga.

Početak Hladnog rata

Čitav niz manifestacija sukoba Amerike i Kine, od trgovinskog rata, preko borbe za primat u Južnokineskom moru do poslovanja Huaveja, razvijao bi se i da svet ove godine nije zadesila pandemija. Međutim, zdravstvena kriza je umnožila i ubrzala sve prethodne, toliko da mnogi primećuju da je, sa strepnjom najavljivan, novi Hladni rat dve supersile već stigao. Sa time se slaže i Cvetićanin, ističući međusobno zatvaranje konzulata kao prelomni momenat.

- Ako smo ranije govorili o najavama novog Hladnog rata, mislim da je ovim potezima on počeo. To je sada potpuno vidljivo. Ta strateška konkurencija se odražava na sve ostalo – i na odnose sa Indijom i "Petoro očiju", i na odnose u Južnokineskom moru... - rekao je Cvetićanin.

Ovu fazu međunarodnih odnosa opisuje kao "podešavanje", odnosno ispitivanje odnosa snaga na terenu, priprema se za buduće sporazume, sankcije i ostali arsenal međunarodnih instrumenata. Do potpune eskalacije još nije došlo.

- Kao i kod starog Hladnog rata, sve je donekle u ravnoteži i kontroli. Često se laički pomisli na neko haotično neprijateljstvo kada se pomene Hladni rat, ali je to zapravo osdnos strateške konkurencije dve sile koje su sa jedne strane konkurenti, ali imaju i neke dogovore i saradnju. Ja ne bih ovaj trenutak nazvao totalnom eskalacijom, ovo je već sve viđeno i maltene blokovska podela. Moja teza je da u političkom smislu i dalje živimo produženi 20. vek - objašnjava Cvetićanin.

Strateška moć kaska za ekonomskom

Buduće manevre Kine u hladnoratovskom poretku svakako će komplikovati to što je "na ratnoj nozi" sa toliko zemalja istovremeno - ogroman broj otvorenih pitanja odražava se na sposobnost njihovog rešavanja. To kako je Kina dospela u takvu situaciju, njoj potpuno nesvojstvenu, neki objašnjavaju "bagom" u procesu kreiranja politike. Ukratko, prevelika koncentracija moći vodi do političkih grešaka, jer kad je neki sistem, poput kineskog, toliko centralizovan, unutar njega se ne čuju glasovi neslaganja, pa se nižu pogrešne procene.

- Sama Kina možda nije ni odabrala ovaj put, već da joj se jako brzo desila pozicija supersile. Kada se uspon desi prebrzo i čak i najboljim stratezima je teško da to apsorbuju. Sile i kada padaju i kada se uspinju nisu uvek u mogućnosti da kontrolišu svoj put i onda to u čitavom međunarodnom sistemu izaziva potrese. Upravo se to sada dešava. Ono što pravi disbalans je to što kinesku ekonomsku moć ne prati i jednaka strateška moć. Tu su i dalje u prednosti SAD i Rusija - smatra Cvetićanin.

Lukašenko stavio vojsku na granici u punu borbenu pripravnost. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic