Тако је, пре два дана, посебно апострофирала функционере Странке слободе и правде, погрдним именима називајући Маринику Тепић и Драгана Ђилас, алудирајући на то да испитивање пословања државних компанија, поготово Телекома и Крушика, односно изношење у јавност оптужби и сумњи на коруптивна понашања, представља директно задирање у имовину грађана и лоше утиче на пословање тих компанија.
О томе да ли би премијерка Србије требало да стане у одбрану имовине и интереса грађана Србије тако што би најпре захтевала да се сумње у корупцију испитају, пре него што је оптужила оне који на крађу јавне имовине указују, изазивајући у јавном мњењу презира према њима, упитан је социолог Јова Бакић, професорка Универзитета у Београду Биљана Стојковић и правник Сава Манојловића.
– Несретница на челу Владе углавном није свесна шта говори, иначе би ћутала. Сваки њен мање или више неуспешан покушај склапања реченице, у случајевима када је могуће наслутити смисао, представља сведочење о оправданости оптужби против њеног „шефа“ и ње саме. Утолико је свако њено појављивање у јавности, поред тога што је забавно, и веома корисно – оцењује Јово Бакић.
Према речима Биљане Стојковић, замена теза на начин на који то ради Ана Брнабић, лепо се уклапа у већ укорењени доживљај да држава јесте СНС.
– Дакле, ако критикујете напредњачке функционере због корупције, ви рушите државу. Одавно су напредњаци истребили осећај за јавно добро међу својим бирачима и оставили их са том накарадном идејом да је деловање Вучића и његових пулена увек усмерено ка грађењу добра за све грађане. Идолопоклонство је достигло толике размере да се више не смеју довести у питање њихове намере. Окупљање око Вучића на овај начин нужно антагонизује друштво и појачава презир према опозицији која је зла јер не препознаје „доброту господара“ – закључује она.
Саво Манојловић истиче да се имовина државе посматра као партијски плен.
– За њих је држава партија, а партија – то је један човек. Заборавља се да се у цивилизованим земљама не влада, него управља. Према имовини којом би требало да руководи менаџерски кадар који је независан од политике, они се понашају као према ратном плену – каже Манојловић.
Према његовим речима, било каква критика очигледно се доживљава као акт непријатељства.
– Како је то још у античкој Грчкој Ксенофант описао тиранске муке: „Не само да верују да пред собом виде непријатеља, него их виде на све стране.“ У правној држави ствари морају стајати другачије. Небитно је ко је на власти. Јавни ресурси се не могу се на овај начин пљачкати и исисавати. Афере попут Телекома, Топионице Бор, Генекса, Крушика… морају добити судски епилог, иначе ће друштво стално остати заробљено од стране оних који га контролишу његовом пљачком. Зачарани круг може се прекинути не некаквим флоскулама о лустрацијама, него правичним и ефикасним пресудама и одузимањем опљачкане имовине које ће послати поруку да се злочин, ипак, не исплати – закључује Саво Манојловић.
Коју поруку је ЕУ послала Приштини, сазнајте ОВДЕ!
Извор: Данас
