„Да ли ће слобода умети да пева, као што су сужњи певали о њој“, Бранко Миљковић
Пише: Ђорђе Мамула
Велимире, ево прилике, иако си заувек отишао, да ти се јавим после последњих августовских избора у Црној Гори. Дана 14.09. 2020.г. су објављени резултати избора. Мило Ђукановић је скоро добио и ове изборе, али је коначно после 30 година изгубио власт.
Борио си се против те власти и ризиковао живот, а остао тешко нарушеног здравња после сукоба са подгоричком и никшићком полицијом. Твоји политички саборци, као и твоја парохија у Црној Гори, нису имали више времена за тебе, посебно од како си морао да се склониш у Београд. Оставили су те на миру, у невреме.
ДПС је три деценије био врло затворена и опасна интересна политичка групација која је негирала интересе времена и грађана. И секла грану на којој је седела. После избора Ђукановић је одржао говор и захвалио се бирачима и несвесно нас подсетио на Његошеву мисао :“Јанко брани мртва Бранислава, што га брани кад га неодбрани“.
Велимире, као што си се и надао, стварни побеник избора је Српска православна црква. Али и народ. Показало се да је Митрополит Амфилохије Радовић снагом вере, знања, такта у социјално-психолошком смислу, тактички надиграо Агенцију за националну безбедност, Војну обавештајну службу, МУП, владу, ДПС и Мила Ђукановића. Разлаз у ДПС-у је почео. Већ је најављено формирање једне нове странке. Осипање чланства је логично. Све тече, све пролази. Политика је прича о карактерима, као и цео живот.
Пораз Ђукановића је био и подршка, Раме, Заева и Комшића. То је био аутогол са полвине терена. Власт је градила своју политику тако да је доживљена као антисрпска. Срби као реметилачки фактор. За Србе, власт је кренула против Бога, Православља, литија. Биланс избора је да је Кривокапићева коалиција добила више гласова него што је Срба у Црној Гори. Црква је помогла да се грађани ослободе страхова и ослоне на традицију чојства и јунаштва.
Велимире, знаш да у Црној гори од времена краља Николе, власт никада није могла да се промени на изборима. То је био редак рекорд. После 1945.г. нарочито. Није помогло ни то што је Тито надживео своју политику. Није помогло ни то што је и Ђукановић често мењао своју политику и надживео је. Изгледа да је иза Црне Горе време у коме се упражњавала Демократија без народа ( аутор књиге Морис Диверже). Дритан Абазовић је затражио да Ђукановић поднесе оставку. Наравно, да Ђукановић има и даље велику моћ, новац, мреже сарадника. Међутим утисак је да је он „потрошена роба“ за Запад. Нато и Европска унија могу без Ђукановића. Вероватно је ДПС-у скренута пажња да се од њих неочекује да вуку потезе против нове власти у настајању.
Ето, Велимире ово је телеграмски извештај о ситуацији и изборима у Црној Гори.
Тамо где си ти сада, теби више ништа није потребно. Надам се да си у бољем свету од онога који си толико волео и на жалост прерано напустио.
Извор: Правда
