Најновије

МОДЕРНИЗОВАНО БОРБЕНО ВОЗИЛО ПЕШАДИЈЕ М-80А! Шта кажу стручњаци: Ово су предности и мане

Предложено решење модернизације Борбеног возила пешадије (БВП) М-80А у значајној мери ће унапредити постојеће могућности тог времешног оклопњака али он и даље неће бити упоредив са савременим возилима тог типа. Парадоксално, чак ће и изгубити неке од традиционалних предности које је имао у основној верзији.

Испитивање модернизованог БВП М-80 у Никинцима (Фото: mod.gov.rs)

Како наводи Министарство одбране Србије, Војно-технички институт из Жаркова интензивно ради на модернизацији БВП-а који већ четрдесет година служи у пешадијским јединицама. Предвиђено је да верзија названа АБ1 у односу на основни М-80 и М-80А има бољу оклопну заштиту, ватрену моћ и покретљивост.

Према речима пуковника Звонка Марића из Управе за планирање и развој Генералштаба Војске Србије (ВС) главни разлози за модернизацију БВП-а су бројност тих возила у војсци, потреба да се унапреде његове борбене способности и свест о томе да се суседне земље наоружавају сличним средствима.

БВП М-80 је најзаступљеније борбено возило у Војсци Србије које попуњава осам механизованих батаљона. То значи да у активној употреби има чак 320 комада. Када се томе додају и возила у центрима за обуку и на полигонима, јасно је да је реч о огромним цифрама.

У резерви налази још неколико стотина тих возила са старим мотором ХС-115 (ознака тог возила је само М-80), која вероватно нису перспективна за модернизацију у Србији али која би могла да буду понуђена некој земљи трећег света, што је такође могући мотив за инсистирање на овом пројекту.

Помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић недавно је изјавио да је ВС затражила поменута унапређења а да је један од додатних разлога за модернизацију БВП-а била и његова заступљеност у оружаним снагама Србије.

Милорадовић је навео да је на М-80 АБ1 уграђен модуларни оклоп од композитног материјала, да је основни оклоп ојачан а да су због тога унапређене и перформансе мотора, како возило због веће тежине не би изгубило на мобилности.

За разлику од основне верзије чији је оклоп пружао реалну заштиту од зрна калибра 7,9 милиметара и парчадног дејства гелера, прокламовано је да ће нова оклопна заштита штитити посаду од дејства топова до 30 милиметара чеоно, односно 14,5 милиметара бочно и 7,9 милиметара са задње стране.

Модел АБ1 има топ од 30 милиметара, за разлику од А верзије која има топ од 20 милиметара, аутоматски бацач граната за дејство убацном путањом, што је новост за БВП, као и модернизовану верзију противоклопне ракете Маљутка 2Т5, домета пет километара.

Оба возила имају исти спрегнути митраљез, али АБ1 има додате кутије за задимљавање бојишта.

Купола има знатно јачи електромотор како се не би осетила повећање масе услед уградње новог наоружања и омогућила стабилизација за гађање у покрету, а уграђен је и нови оптоелектронски систем са термовизијом, који покрива крајње домете новог наоружања.

То је, такође, једна од значајних новина јер досадашњи БВП није имао систем за управљање ватром нити реалну могућност дејства из покрета.

Шта кажу стручњаци

И док из званичних извора стижу само речи хвале за ново решење, независни стручњаци скрећу пажњу да оно има своје предности и мане.

Мастер инжењер машинства Лука Понорац, који је у Војсци Србије радио као командир вода техничке радионице за одржавање борбених возила у логистичком батаљону, наводи да праве перформансе модернизованог АБ1 нисмо видели и да се у овом тренутку могу оцењивати само саопштени тактично-технички подаци.

Понорац сматра да је систем за управљање ватром (СУВ) срце сваког борбеног возила и мерило његове ефикасности, због чега се може рећи да је унапређење у тој области добродошло. 

Иако немамо конкретна сазнања о његовим перформансама, то је свакако добро решење, макар и због чињенице да верзија у употреби нема никакав СУВ, сматра он.

Понорац је нагласио да је додати оклоп, ако тренутно занемаримо његове недостатке о којима ће бити речи, свакако у некој мери повећао пре свега бочну заштиту возила, што је била велика мана БВП-а, али да ни о томе не можемо судити јер званично доступне информације не морају увек да буду тачне.

“Возило је у некој од варијанти ове модернизације, како је наведено, добило и аутоматски бацач граната 30 милиметара. Уколико је ова модернизација урађена како треба, онда је то једно од озбиљнијих унапређења ватрене моћи”, рекао је он.

Мане новог решења

Понорац је оценио да су нека предложења решења за модернизацију прилично неочекивана јер нису у складу са модерним тенденцијама у тој области док нека чак деградирају и особине које је БВП имао на почетку употребе.

Он је навео да правила конструкције купола борбених возила налажу да се куполе не праве са негативним угловима који би могли да доведу до рикошета пројектила у правцу горње плоче оклопног тела, али да то није поштовано у овој модернизацији.

“Ово је присутно и на куполама тенкова како западне тако и источне, новије производње, али њима је оклоп другачије структуре, а најпре имају додатне нивое заштите који пре свега спречавају да пројектил уопште погоди возило (активна заштита), а ако до поготка дође, смањују последице тог поготка (пасивна заштита)”, рекао је он.

Понорац је оценио да је додавање оклопних плоча значајно повећало масу возила, што је врло неповољно са више аспеката. Уколико није уграђен нови мотор, јавиће се проблем покретљивости возила, јер повећање масе директно утиче на динамичке карактеристике возила.

Снага мотора потребна за извођење заокрета је већа него снага потребна за праволинијско кретање. Са повећањем масе повећавају се и отпори заокрету, што захтева уградњу мотора веће снаге, како се не би нарушила могућност ефикасног заокрета. 

Други проблем повећања масе јесте стабилност кретања, јер постојећи амортизери нису довољни да пригуше осциловање верзије возила које је у употреби, а свакако ни за модернизовану верзију веће масе.

Питање пловности и активне заштите

“Додатне оклопне плоче направиле су проблем и око чувене пловности возила. БВП је пловио тако што се на чланцима гусеница налазе лопатице које у доњој трајекторији захватају воду и праве потисак. У горњој трајекторији би тај потисак био у супротном смеру али је БВП имао бранике који су спречавали лопатице да захватају воду у горњој трајекторији. На представљеној модернизацији, тих браника нема, тако да возило не може пловити”, додао је он и као могућност навео уградњу турбине којом би се премостио проблем губитка пловности.

Понорац је рекао да су те оклопне плоче направиле силне проблеме око замене чланка гусенице у теренским условима, али да то отежава и остале радње из домена основног одржавања, које обавља посада, али и техничког одржавања које обавља логистичка служба и које је много озбиљнијег нивоа.

Према његовим речима, на АБ1 верзији није посвећана скоро никаква пажња активној заштити возила. Дакле нема система у које спадају ометање ласера нишанских справа непријатељских возила, детекција ласерског зрачења, окретање куполе у правцу ласерског снопа, сигнал да је возило обележено, а и посебних уређаја са муницијом која се испаљује ка долазећем пројектилу и уништавају га.

“Сматрам да је уместо оволико пасивне заштите, чија се ефикасност може довести у питање, било сасвим изводљиво поставити експлозивни реактивни оклоп (ЕРО) на критична места. За већину ових функција није потребно превише материјалних средстава, више је реч о креативности”, навео је он.

Он је указао да су због постављања додатне оклопне заштите војници изгубили могућност дејства из бочних пушкарница, које су затворене.

“Модернизовани АБ1 се не може упоредити са озбиљнијим новим или модернизованим борбеним возилима пешадије у свету…Заиста не знам са чиме бих упоредио АБ1”, рекао је он и додао да се у свету форсирају вишенаменска возила точкаши, која су модуларна, као што је то идеја и са борбеним оклопним транспортером Лазар домаће производње.

Упркос потреби за озбиљнијом логистиком, Понорац сматра да гусенична возила и даље нису и не могу бити превазиђена, пре свега због проходности, јер их точкаши нису претекли у савлађивању озбиљнијих препрека.

Модернизација - да или не?

По свему судећи, упркос бројним недостацима, Србија нема превише алтернативе наставку пројекта модернизације БВП М-80А, јер у овој ситуацији не би било смислено да се то возило једноставно избаци из употребе јер не постоје огромна финансијска средства за замену комплетног контигента тог оклопњака.

У другим земљама постоји пракса да када неко борбено возило заостане у технолошком смислу, да се оно уклони са “прве линије фронта” и да му се промени намена у инжињеријске машине, осматрачка, санитетска или командна возила и слично.

Имајући у виду да је М-80 у основној верзији први пут приказан на паради 1975. године а да је озбиљније почео да улази у наоружање 1982. године, најцелисходније би било купити или произвести нове БВП-ове који би освежили механизоване батаљоне ВС, али је то немогуће са становишта буџета.

“Вероватно да је најбољи рецепт купити или произвести одређени број нових борбених возила, а већину постојећих модернизовати или једном делу чак променити намену. Што се тиче куповине борбених возила пешадије страних државаи војски, постоје озбиљни кандидати, али се поставља питање да ли заиста вреде колико их произвођачи цене, а цифре су озбиљне”, сматра Понорац.

Употребљен оперативно-тактички комплекс разорно-парчадног дејства ракете 9М79-1Ф Точка-У! Снимак огледајте ОВДЕ!

Извор: balkansec.net

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube