Најновије

ХРВАТСКИ ИНСПЕКТОР ЗА СРПСКЕ МЕДИЈЕ: Знам ко је скривао генерала Анте Готовину! Режирано хапшење и многе тајне испливале!

Хрватска је ове године прославила 25. година од акције „Олуја“ после које је протерано око 250.000 крајишких Срба. Свечаност у Книну обележио је долазак првог Србина – Бориса Милошевића, али и говор генерала Анте Готовине који је у Хашком трибуналу због ове операције најпре осуђен на 18 година затвора, а затим ослобођен свих тачака оптужнице.

Анте Готовина (Фото: Јутјуб)

Пензионисани инспектор МУП Хрватске, Салих Фазлић који је својевремено, 2011. у Загребу правоснажно осуђен као јатак генерала Готовине у периоду док се скривао од хашке оптужнице (од 2001. до 2005), у разговору  тврди да је хрватска држава генералу Готовини организовала не само успешно скривање пет година, већ и касније хапшење у Шпанији због чега су актери те операције и награђени!

У опширном интервјуу, првом за неке српске медије, Фазлић открива читав низ непознатих детаља из периода док се генерал Готовина скривао, али и тврди и да су водећу улогу у томе одиграле хрватске тајне службе по налогу тадашње владе Хрватске на челу са Ивом Санадером. Фазлић тврди да је изрежирано чак и Готовинино хапшење у Шпанији, а да су кључну улогу у томе имали тадашњи главни државни тужилац Младен Бајић и Томислав Карамарко, високи фунционер ХДЗ, који је у релевантно време био директор Протувобавештајне агенције (претече данашње Сигурносно обавештајне агенције – СОА).

Због чега сте се огласили управо на 25. годишњицу „Олује“?

– Није тачно да тек сада излазим у јавност. Све податке и релевантне чињенице, укључујући и имена особа и институција које су биле одговорне за скривање генерала Анте Готовине, још 2008. сам доставио Међународном казненом суду за бившу Југославију и то кроз одговарајућу кривичну пријаву, а затим, јануара следеће године и допуну те кривичне пријаве јер сам у међувремену дошао до нових сазнања и доказа. Притом, сем Хашком трибуналу, пријаву и допуну пријаве сам проследио 15. јануара 2009. године свим релевантним институцијама у Хрватској, укључујући и Кабинет председника, Државном правобранилаштву, Хрватском хелсиншком одбору за људска права, Амнести интернешенелу, Влади и Сабору Хрватске, представницима Европске уније у Хрватској, свим релевантним амбасадама… Да апсурд буде комплетан, целу кривичну пријаву и допуну те пријаве је тада објавио хрватски портал „45лајн“. Очигледно сам говорио, али није било никога да чује…

Нелогично је да неко ко је правоснажно осуђен као „јатак“ генерала Готовине, сада обелодањује све податке о његовом скривању?

– Сложио бих се када би то било тачно, а није. Нисам био никакав „Готовин јатак“ и ничим му нисам помогао у чињењу кривичног дела скивања. Управо супротно, ја сам та особа која је тадашњем директору и његовом заменику Обавештајне агенције, Дамиру Лончаревићу и Саши Перковићу, доставила информације и све податке о лажним Готовининим документима: пасошима, личним картама, возачким дозволама, па чак и новинарској легитимацији које је користио током периода док се скривао од хапшења. Међутим, уместо да тадашња влада Хрватске и све друге надлежне институције предузму оно што им је био посао, а ја добијем статус заштићеног сведока у коме ће ми се не само заштитити идентитет, већ и осигурати безбедност за мене и моју породицу, што је уосталом у складу са Законом о тајним службама, према мени и мојој породици почиње са физичким и психичким претњама укључујући и ону да у судском поступку лажем да сам помагао Готовини док се скривао. Када нисам пристао на ту игру, тадашњи главни државни тужилац Младен Бајић је организовао монтирани судски поступак, Али да бих све детаљно објаснио боље је да кренем од почетка, па ћу се вратити на претње и суђење.

Како почиње прича?

– Због бољег разумевања ваших читаоца ове теме, желим навести да сам до 2001. године био криминалистички полицијски службеник у звању високог надзорника у Одељењу за сузбијање општег криминалитета Полицијске управе Загреб, МУП Хрватске. Пензионисан сам 1. јула 2001. и од тада сам у Загребу водио успешну приватну детективску агенцију. Априла 2004. године тадашњем директору Обавештајне агенције Дамиру Лончарићу и његовом заменику Саши Перковићу достављам лично информације до којих сам дошао о фалсификованим документима које је током скривања од потернице Хашког трибунала, користио генерал Анте Готовина. Прецизније, доставио сам им информацију да се одбегли генерал користи фалсификованим пасошем Хрватске на име Кристијан Хорват, а да на ово име поседује и личну карту, возачку дозволу, па чак и новинарску легитимацију. Такође сам им пренео и сва моја сазнања о местима у Хрватској на којима се у то време генерал Готовина крио, као и списак особа које му у томе активно помажу. Да је ово тачно посведочио је касније у монтираном судском поступку против мене тадашњи главни државни тужилац Хрватске Младен Бајић. Он је децидно потврдио да сам 28. априла 2004. године доставио Обавештајној агенцији информацију о кривотвореним документима генерала Готовине и да је већ следећег дана, Влада Хрватске тај податак пренела лично тадашњој главној хашкој тужитељски Карли дел Понте. Али, уместо да надлежне институције у Хрватској предузму нешто и ухапсе генерала, они буквално целе следеће године не чине апсолутно ништа. Када су почели да се појачавају озбиљни притисци међународне заједнице и Хашког трибунала, они уместо да поступе по закону, одлучују да направе „представу“ у којој је прва сцена било обрушавање на мене, па ме од човека који им је доставио информације претварају у Готовининог помагача, да би већ од 2005. почеле и озбиљне физичке претње и мени и мојој породици.

На које претње тачно мислите?

– Маја те 2005. године најпре Дамир Лончарић, а два дана касније и Томислав Карамарко су ме присилили да заједно са њима одем код Младена Бајића „на разговор“. Замислите како је изгледао тај разговор када је Карамарко све време састанка стајао иза мене и држао ме рукама за рамена и око врата док сам седео. Он ми је и запретио да ако „не уђем у поступак“ доживећу да ми „кичма пукне на три дела“, да ће ми супруга која је била запослена у Општинском државном тужилаштву у Загребу изгубити посао, да ће моја кћерка која је тада студирала неће моћи да дипломира, да ће ме иселити из градског стана где смо живели…

Питања без одговора

Да би дошла до истине, обраћено је на више десетина адреса прозваних актера и институција у Хрватској.

Између осталих, обраћено је Државном тужилаштву Хватске као и Сигурносно-обавештајној агенцији Хрватске, али и некадашњем председнику Хрватске Стјепану Месићу, премијеру Иви Санадеру који је на издржавању вишегодишње затворске казне, Младену Бајићу, бившем главном државном тужиоцу, Томиславу Карамарку, директору ПОА и некадашњем министру полиције, Весни Шкаре Ожболт, бившој министарки правде Хрватске…

Судски поступак

Салих Фазлић је заједно са Фрањом Катавићем 2011. године осуђен пред Општинским казненим судом у Загребу на по годину дана условног затвора и новчану казну због фалсификовања докумената које је током скривања користио генерал Анте Готовина, али и загребачки предузетник који је осуђен за отмицу, Хрвоје Петрач.

Према оптужници, Готовинин тадашњи адвокат Маријан Педишић је пензионисаном полицајцу Фазлићу у лето 2001. године дао 2.000 тадашњих марака, фотографије генерала и папир са личним подацима на име Кристијан Хорват.

Фазлић се потом обратио Катавићу који је за одбеглог Готовину, утврдио је суд, израдио лажан пасош, личну карту, возачку дозволу и међународну новинарску легитимацију.

Управо ти документи су пронађени код Готовине када је 2005. ухапшен у Шпанији.

О притиску на Сарајево преко Вашингтона прочитајте ОВДЕ!

Извор: vesti-online. com

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube