Иако војска „увек гледа на претње“, још увек није открила доказе за наводе о „плаћањима“ које је у јуну објавио Њујорк тајмс, рекао је Дејвид Хелвеј, заменик помоћника секретара Пентагона за индо-пацифичка безбедносна питања током саслушања пред Надзорним одбором Представничког дома.
„Откако су изашли ти извештаји у вези са руским програмима, посебно смо тражили да идентификујемо поткрепљујуће информације. Још их нисмо пронашли, али и даље их тражимо“, рекао је Хелвеј, одговарајући на питање о објављеном чланку и "спољним актерима" који делују у Авганистану.
Хелвеијево саопштење уследило је као још једно у низу оповргавања тврдњи о "руским плаћањима", након што је командант ЦЕНТКОМ-а Франк Мекензи раније овог месеца рекао за Ен-Би-Си да "то једноставно није доказано до нивоа сигурности који ме задовољава". Министар одбране Марк Еспер такође је приметио у јулу да "одређени број обавештајних тела" није могао да поткрепи ту причу, а извештај у Вол стрит журналу сугерише да је Агенција за националну безбедност "оштро негодовала" против навода. Међутим, оптужбе и даље не јењавају. Корпоративни медији од Си-Ен-Ена до Ем-Си-Ен-Би-Сија, као и читав низ корисника твитера, настављају да гурају причу, упркос поновљеним демантима војске.
Специјални амерички изасланик у Авганистану Залмај Халилзад, који је помогао да се организују преговори између Вашингтона и Талибана на високом нивоу, такође је током саслушања у уторак био упитан о Русији и да ли је Москва радила на томе да „подрива [америчке] напоре“ да се оконча рат у Авганистану.
Халилзад је одбацио оптужбу, напоменувши да је уместо тога Русија помогла да се олакша договор.
„Они су у великој мери подржавали нашу дипломатију, као што је назначено у Савету безбедности или у дискусијама које су водили са талибанима, охрабрујући их да пристану на прекид ватре или смањење насиља и преговоре са владом“, рекао је Халилзад, додајући да Русија дели забринутост САД-а због ћелија "Исламске државе" активних у Авганистану.
Москва је више пута изразила подршку авганистанском мировном процесу, укључујући преговоре између САД-а и талибана, као и између милитантне групе и авганистанске владе. Напоре Вашингтона да повуче трупе из земље поздравила је и Русија, која је позвала на окончање борби „што је пре могуће“.
Вашингтон је у фебруару постигао договор с талибанима, приставши на фазно смањење трупа у замену за заустављање напада на америчке снаге, у коначници са циљем потпуног повлачења до маја 2021. године, што би коначно окончало америчку готово дводеценијску окупацију. Трампова администрација је током лета смањила америчко присуство на неких 8.600 војника, додатним смањењем предвиђеним за јесен које би ниво трупа поставило између 4.000 и 5.000, најнижег у последњих десет година. Како војници напуштају земљу, амерички саветници остаће на авганистанском тлу да би обучавали локалне снаге, а борбене јединице могле би бити прераспоређене у случају поновних напада на америчке трупе.
Талибани су започели мировне преговоре са авганистанском владом раније овог месеца у Дохи у Катару, после недеља сложених преговора око разамене затвореника. Иако су састанци још у раној фази и до сада су забележили мали напредак, две стране раде на постизању свеобухватног споразума о прекиду ватре, дугорочног политичког аранжмана, као и договора око питања као што су права жена и примена исламског права.
Шта је Путин открио о ракети Авангард, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Восток / РТ
