Он је, на гостовању у јутарњем програму телевизије "Пинк" истакао да нема постепених ризика, додаје да повратници могу донети вирус, али и да свако окупљање доноси ризик.
- Треба да водимо рачуна како да сведемо ризике на минимум. Опасно је да се понашамо као да вируса нема - рекао је др Јанковић.
Када су повратници у питању, др Јанковић истиче да је уведена мера за њих, мера колективне свести да сви заједно доприносимо резултату.
- Није био циљ да се у некога упире прст, али је важно имати брзе реакције, али и свест о појави ризика. Сада можемо да реагујемо боље када имамо увид у ситуацију. То је први предуслов да се она контролише и мења - рекао је др Јанковић.
Како каже, кретање није никоме ограничено, нити ће бити.
- Већина стручњака сматра да не можемо потпуно избећи пренос вируса током сезоне, али је битно да се контролише и не дозволи неконтролисани пораст - рекао је др Јанковић.
Коментаришући стање у региону, доктор каже да вирус није синхронизован свуда, и додаје да постоје осцијације које су неминовне.
- Индустрија је кренула, посебно туризам, који носи ризике и ни једна земља не може потпуно да контролише - рекао је др Јанковић.
Јанковић је, коментаришући вакцине, рекао да је јако битно од чега се састоје и њихов састав са стручног аспекта и истиче да је народу углавном битно одакле долази, али и да то није од пресудног значаја.
Како каже, сви су се помало и уморили и жељни су да се ово све заврши, па су се сви бацили максимално да проналазак најбоље вакцине.
- Ни једна земља више не може да издржи психолошки притисак споровођења мера нон стоп - рекао је др Јанковић.
Када је у питану трећи талас или пик неког таласа, др Јанковић истиче да морамо да водимо рачуна о целокупној динамици броја случаја.
- Морамо да знамо шта је довело до пораста броја случаја, као и шта је урађено да би дошло до пада. Реални циљ је да одржимо ситуацију стабилном, без наглих пораста - рекао је др Јанковић.
Говорећи о антителима, др Јанковић јерекао да се зна да код значајног броја особа број антитела брзо опада, али и додаје да они нису једина заштита.
- Особа која је имала антитела па изгубила, могуће да ће брже поново да их изгради - рекао је др Јанковић и додао да постоје и случајеви поновног заражавања.
Како каже, школе су добар пример, посебно што је социјализација у том узрасту јако важна.
Грађани суседних земљи претрпеле озбиљне хакерске нападе! Да ли је Србија следећа? Више о томе ОВДЕ.
Извор: Вечерње Новости
