Већ током првих минута саслушанја постало је јасно да део конгресмена сматра да се читава акција развила потпуно другачије од првобитног плана.
Купер се појавио пред Конгресом САД под притиском све већег броја питања о последицама сукоба са Ираном, али његови одговори нису успели да смире критике.
Посебно се отворила тема иранског нуклеарног програма. Адмирал је раније тврдио да је програм уништен, да би касније говорио о томе да је само „значајно ослабљен“. Када су конгресмени тражили објашњење због промене формулације, Купер је одговорио да није примерено јавно говорити о питањима повезаним са нуклеарним програмом Ирана.
Ни на питања о стању иранског балистичког програма није дао конкретнији одговор. То је изазвало додатну реакцију конгресмена Доналда Норкроса, који је отворено довео у питање читаву стратегију Вашингтона у сукобу.
Норкрос је подсетио Купера да је раније више пута јавно понављао како „све иде по плану“, а затим га директно питао да ли је затварање мореуза било део тог плана и да ли је америчка администрација уопште очекивала такву реакцију Ирана.
Уз то је поменуо и информације да је Вашингтон наводно морао да тражи помоћ Кине како би се отворио пролаз, као и тврдње да је Иран већ обновио део погођених ракетних објеката.
На то је Купер кратко одговорио да су такви извештаји нетачни. Међутим, расправа се ту није завршила. Конгресмен је потом иронично поручио адмиралу да му „одаје признање за промену режима“, алудирајући на то да је уместо старијег верског лидера који је имао фетву против развоја нуклеарног оружја сада дошао тврђи и млађи човек.
Током саслушанја отворена су и питања о расту цена нафте и гаса после избијања сукоба, као и о тврдњама да су Сједињене Државе морале да траже помоћ Украјине у заштити од дронова. Упркос свему, Купер је инсистирао да је Вашингтон остварио све војне циљеве.
Адмирал је навео да је тренутно на снази прекид ватре, да САД спроводе блокаду и да су спремне за различите сценарије. Ипак, део конгресмена очигледно није био задовољан таквим одговорима. Норкрос је потом додатно појачао притисак питањем колико ће још Американаца морати да страда због, како је рекао, ове грешке.
Купер је на то реаговао веома оштро, оценивши да је таква изјава непримерена.
Посебну пажњу изазвала је и тема америчког удара на школу у Ирану, где је према наводима погинуло више од 170 деце и наставника. Купер је изјавио да САД никада намерно не гађају цивилно становништво и да ирански народ није противник Вашингтона, већ искључиво ИРГЦ.
Како преноси Царград, адмирал је тврдио да се школа налазила на територији базе крстарећих ракета ИРГЦ-а и да је због тога случај много сложенији од обичног ваздушног удара. Такође је обећао пуну транспарентност по завршетку истраге.
Међутим, иранска страна је врло брзо одбацила такве тврдње. Портпарол Министарства спољних послова Ирана оценио је да се ради о „бесрамном искривљавању чињеница“ и „монструозној лажи“. Према његовим речима, школа није била никакав војни објекат, већ цивилна образовна установа која је погођена током наставе.
Иран тврди да је напад представљао озбиљно кршење међународног хуманитарног права и оцењује да одговорни амерички званичници морају сносити последице према међународним законима. У Техерану сматрају да се причом о наводној ракетној бази покушава прикрити оно што се заиста догодило.
У међувремену, у америчком Конгресу све више јача утисак да војни врх САД покушава да избегне одговорност за последице операције против Ирана.
Управо због тога саслушање адмирала Купера није смирило ситуацију, већ је отворило још више питања о томе шта је заправо био циљ целе акције и да ли је Вашингтон заиста контролисао развој догађаја од самог почетка.
уз то је поменуо и информације да је вашингтон наводно морао да тражи помоћ кине како би се отворио пролаз, као и тврдње да је иран већ обновио део погођених ракетних објеката.
на то је купер кратко одговорио да су такви извештаји нетачни. међутим, расправа се ту није завршила. конгресмен је потом иронично поручио адмиралу да му „одаје признање за промену режима“, алудирајући на то да је уместо старијег верског лидера који је имао фетву против развоја нуклеарног оружја сада дошао тврђи и млађи човек.
током саслушанја отворена су и питања о расту цена нафте и гаса после избијања сукоба, као и о тврдњама да су сједињене државе морале да траже помоћ украјине у заштити од дронова. упркос свему, купер је инсистирао да је вашингтон остварио све војне циљеве.
адмирал је навео да је тренутно на снази прекид ватре, да сад спроводе блокаду и да су спремне за различите сценарије. ипак, део конгресмена очигледно није био задовољан таквим одговорима. норкрос је потом додатно појачао притисак питањем колико ће још американаца морати да страда због, како је рекао, ове грешке.
купер је на то реаговао веома оштро, оценивши да је таква изјава непримерена.
посебну пажњу изазвала је и тема америчког удара на школу у ирану, где је према наводима погинуло више од 170 деце и наставника. купер је изјавио да сад никада намерно не гађају цивилно становништво и да ирански народ није противник вашингтона, већ искључиво иргц.
како преноси царград, адмирал је тврдио да се школа налазила на територији базе крстарећих ракета иргц-а и да је због тога случај много сложенији од обичног ваздушног удара. такође је обећао пуну транспарентност по завршетку истраге.
међутим, иранска страна је врло брзо одбацила такве тврдње. портпарол министарства спољних послова ирана оценио је да се ради о „бесрамном искривљавању чињеница“ и „монструозној лажи“. према његовим речима, школа није била никакав војни објекат, већ цивилна образовна установа која је погођена током наставе.
иран тврди да је напад представљао озбиљно кршење међународног хуманитарног права и оцењује да одговорни амерички званичници морају сносити последице према међународним законима. у техерану сматрају да се причом о наводној ракетној бази покушава прикрити оно што се заиста догодило.
у међувремену, у америчком конгресу све више јача утисак да војни врх сад покушава да избегне одговорност за последице операције против ирана.
управо због тога саслушање адмирала купера није смирило ситуацију, већ је отворило још више питања о томе шта је заправо био циљ целе акције и да ли је вашингтон заиста контролисао развој догађаја од самог почетка.
Извор: webtribune.rs
