Нови сукоби представљају први већи конфликт од 2016. између два суседа због области која се налази у склопу Азербејџана, али је углавном насељена Јерменима.
Две стране су уплетене у спор још од пада Совјетског Савеза, а раније ове године су имали друге сукобе око границе.
Иако се већ вековима око овог региона сукобљавају хришћански и муслимански народи, сукоби у Нагорно Карабаху имају корен у одлукама које је још у време СССР, донео Јосиф Стаљин и Кавкаски Биро (Кавбиро) за време совјетизације Закавказја.
Стаљин је био вршилац дужности комесара за националности Совјетског Савеза током раних 1920-их, огранка владе под којим је створен Кавбиро. После руске револуције 1917. године, територија Карабах је постала део Закавкаске демократске федеративне републике, али се то убрзо растворило у засебне јерменске, азербејџанске и грузијске државе. Током наредне две године (1918–1920), дошло је до низа кратких ратова између Јерменије и Азербејџана у неколико региона, укључујући Карабах. У јулу 1918. године, прва јерменска скупштина Нагорно-Карабаха прогласила је регион самоуправом и створила Национални савет и владу. Касније су османске трупе ушле у Карабах, наишавши на оружани отпор Јермена.
После пораза Османског царства у Првом светском рату, британске трупе окупирале су Карабах. Британска команда привремено је потврдила Хосров-бега Султанова (којег је именовала азербејџанска влада) за генералног гувернера Карабаха и Зангезура, до коначне одлуке Париске мировне конференције. Одлуци су се успротивили Карабашки Јермени. У фебруару 1920. године, Национални савет Карабаха прелиминарно је пристао на азербејџанску јурисдикцију, док су Јермени на другим местима у Карабаху наставили герилске борбе, никада не прихватајући споразум.
Сам споразум убрзо је поништила Девета скупштина Карабаха, која је у априлу прогласила унију са Јерменијом.
Договор са Турском
У априлу 1920, док је азербејџанска војска била заузета у Карабаху борећи се са локалним јерменским снагама, Азербејџан су преузели бољшевици. 10. августа 1920, Јерменија је потписала прелиминарни споразум са бољшевицима, пристајући на привремену бољшевичку окупацију ових подручја док се не постигне коначно решење. Следеће године 1921. Јерменију и Грузију такође су заузели бољшевици који су, да би привукли јавну подршку, обећали да ће доделити Карабах Јерменији, заједно са регионима Нахчиваном и Зангезуром.
Међутим, Совјетски Савез је такође имао далекосежне планове у вези са Турском, надајући се да ће је привући као савезника ако учини уступак муслиманском Азербејџану. Зато је Совјетски Савез пристао на поделу под којом ће Зангезур пасти под контролу Јерменије, док ће Карабах и Нахчиван бити под контролом Азербејџана. Верује се да би бољшевици оставили Карабах у саставу Јерменије, да није било Турске. Као резултат, Аутономна област Нагорно-Карабах је постао део Азербејџана у СССР 7. јула 1923.
Ескалација у рат
Међутим, Јерменија и Азербејџан су се и даље свађали око територије.
Велики сукоб две стране је започео 1988. године, када су Карабашки Јермени захтевали да се Карабах пребаци из совјетског Азербејџана у совјетску Јерменију. Сукоб је почетком 90-их ескалирао у рат пуних размера.
Прекид ватре, који је потписан 1994. године, углавном је ставио тачку на сукоб у целом обиму, међутим, мировни преговори посредовани од Француске, Русије и Сједињених Држава пропали су 2010. године.
Азербејџан је поновио претње да ће силом вратити контролу над регионом. Иако је регион прогласио независност, у великој мери се ослања на јерменску подршку и Јерменија је увек говорила да ће војно бранити територију.
Последњи пут су се сукобили 2016. године када је погинуло укупно 30 војника - 12 азербејџанских и 18 јерменских.
Руси на Уралу поставили непознато оружје “судњег дана” за коначни обрачун?! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
